FILTHY CATHOUSE
Blue Moon
Beograd, 23.11.2009.
Beše ovo grupna svirka tri benda u prostoru koji nikako nije predviđen za to. Već po samom silasku stepe­nicama ka ulazu u Blue Moon (1998-1999 godine, sasvim pristojno me­sto za noćni izlazak) jara je izbijala iz zatvorenih vrata kluba.
Dakle, ventilacija, ništa.
Dobro, valjalo se pripremiti na to, baš kao i izdržati neki om­ladinski bend koji je u svom sastavu imao nekoliko članova od kojih su se pevač i pevačica posebno isticali po tome što ne pripadaju tu. Doduše, ceo bend koketira se nečim što bi bilo idealno za svadbe, baš tako su im zvučale i dve poslednje pesme u setu: "Motori" i "Kad padne noć" ili tako već neka od benda koji je nedavno napunio BG Arenu. No, klinci su u pitanju, pitanje je treba li im oprostiti ovakav prestup ili ne?
Svejedno, razlog mog dolaska je bio nastup, da se ne laže­mo u prilično nehumanim uslovima, beogradsko-niškog benda Filthy Cathouse, jedinog ovdašnjeg izdanka sleazy-rock zvuka. Iskreno, ne znam zbog čega im je ovaj nastup bio potreban, osim možda za usviravanje ali... No, dok su se oni štimovali obradovao me je fliper, mada ne i cena že­tona za isti, a i desni pipak baš nešto ne radi kako treba. Onemoćao je, isto kao i zvuk prethodnog benda. Štimka je bila upriličena direktno na bini, baš kao i improvizacija ton­ske probe. Zvuk direktno iz pojačla, a mala miksetica je mo­žda i nečemu poslužila. U podeljenom delu ispred najma­nje bine na svetu (prostor u Žici i u nekadašnjem Living Room-u deluje kao Vembli arena naspram ovih kvadrat i po) je bio dobrano po­punjen. Filthy Cathouse su sasvim poletno i enrgično započeli svoj set. Iako, bez jednog gitariste, po prvi put kao četvorka, po onome što se moglo razaznati delovali su znatno sigurnije i nadrkanije nego na njihovom nastupu u klubu "Underworld" pre jedno šest meseci. Iako je pevaču Sleazy-u bilo potrebno nekoliko pesama da mu se ustali vokal, bend je bez problema šetao što kroz svoje pesme (najbolje prihvaćena "Let's Go Down"), što kroz obrade: "Rip & Tear" (L.A. Guns), "Out Of Get Me (Guns 'n' Roses), "Shake Me" (Cinderella) te su nezvaničnu "himnu" benda "Cathouse" (Faster Pussycat) makar kroz tekst prilagodili imenu svog benda. Kroz zaista dobru verziju pesme "Shout At The Devil" (Motley Crue), usledilo je po ps.-u i na pravom mestu predstavljanje benda, sve zajedno sa ovacijama skoro svih prisutnih. Za kraj, čini mi se beše ostavljena pomalo nesigurna verzija verzije Ramones pesme "Psycho The­rapy". Napredak ovog benda je evidentan, makar i pod ovim gerilskim uslovima.
Ah, da nakon Filthy Cathouse-a, benda koji neguje i imidž i zvuk, izašli su još neki momci, koji ne neguju imidž, zvuk solidno, pevanje, pa i falšet je način pevanja, ali bez monitora je zaista te­ško. Uglavnom imali su dok sam obra­ćao pažnju na njih i pokušavao da do­đem do svog kaputa (garderobe ne­ma) zais­ta zanimljiv izbor obrada: "Pa­ranoid" (Black Sabbath), "Supernaut" i "Lit Up" (Buckcherry), potom, "Rock Bo­tt­om" (Kiss). Za pohvalu sve osim one prve, opšte od najopštijeg mesta. Na svu sreću nije bio odsviran "Smoke On The Water", to već ne bih preživeo...
Bude li me neko u budućnosti pozvao na svirku u Blue Moon, rado ću mu zahvaliti na pozivu, ali na svirku sigurno neću otići, a i bendovi bi trebalo da izbegavaju ovaj pros­tor, svirkom ovde ništa postići neće.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan