SZIGET 2009: Faith No More, The Offspring, Danko Jones
Obudai Sziget • dan V
Budimpešta, 16.08.2009.
Došao je na red i taj dugo iščekivani odlazak na Sziget Festival.
Zapravo, ko zna da li bih uzela u obzir tu opciju da pre par meseci nisam čula da će nastupati Turbonegro!
Od tada više nije bilo govora o tome, pošto je šaka odluke lupila o sto u mojoj glavi! Još se pride pogodilo da te poslednje večeri sviraju Danko Jones, The Offspring i jedan od omiljenih mi bendova iz ranije mladosti - Faith No More! (kao da su mene pitali)
Koliko muva jednim udarcem! Tako se mala, ali odabrana ekipa uputila u Budimpeštu!
Nakon obilaska grada i posete muzeju lepih umetnosti, krenuli smo put ostrva! Prvo što me je iznenadilo je to što na festival može da se unese i hrana i piće (bezalkoholno, ali i to je nešto). Pa, gde to ima! Drugo, nigde ni traga od uzbrdice, brdašca iliti kaldrme da noge slomiš kao na brdovitoj Petrovaradinskoj tvrđavi, npr. Divota! Treće, kamp je u sklopu celog tog prostora, pa su svuda raštrkani šatorčići, ljudi odmaraju ili uživaju u raznim vidovima zabave kojih ima na svakom ćošku! A da ne pričam o organizaciji dalje - menjačnice na sve strane, nije pretrpano stejdzevima-taman koliko treba, cene pristojne (doduše mene ojadiše za vodu, al nisam ja kriva, obzirom na stomačni virus sa kojim sam se usudila da krenem na put). Dođe nekako logično da nisam svoj već izmučeni stomak izlagala randevuu sa dragim mi pićem, već sam forinte nerado trošila na bljutavu vodu! GRRR!!!), itd...
Uputismo se na Main stage, uzesmo press i photo akreditacije, pa odmah zauzesmo pozicije za Danka Jones-a! Kakvo je to razočarenje bilo! Sam početak i nije bio tako loš! Gruva Danko sve u 16, glaščinu ima-svaka čast, al što čovek smaraaa! Hteo je valjda da bude zanimljiv ili da kaže nešto pametno, pa je nešto mrsio, blebetao, pa je to potrajalo taman koliko i jedna pesma. I atmosfera ode do đavola (znači pakleno?, op. D.V.)! Taman odsvira dve-tri pesme, pa opet on neki svoj monolog, neke fore - udavio nas je skroz! Tu se negde između mrsomuđenja mogla čuti "Sticky situation", "She Is Drugs", "First Date", genijalna "Baby Hates Me", al taman krene da "prži" onako bezobrazno, kad opet on da kaže koju reč o rock'n'roll-u...
Aman, nismo došli da slušamo kako priča o tome, već da nam praktično objasni te r'n'r stvari! A plus sve to na albumu zvuči baš opako, a ovo je bilo poprilično traljavo! Ocena - 3! Rekoh u sebi na kraju- Danko, kandiduj se za predsednika Kanade, pa mrsi koliko voliš! I odosmo u obilazak. Naravno da je bilo nezaobilazno sresti i drugare iz Beograda, što bude posebno zanimljivo kad si u stranoj zemlji, pa svi zajedno krenusmo u shopping zonu! Veliki izbor zavrzlama- od klope (šta ti duša ište, ko je uopšte i ima), do šatora sa tantra masažama, što bi se reklo - za svakog po nešto. A pošto to nije za nas, mi smo se, razume se, ponajviše zadržali kod štandova sa pločama i accessori-jem za nas pozere!
I tako kvalitetno utrošismo vreme i forinte na vašarsko razgledanje štandova i vratismo se taman na vreme da počujemo već vremešne "teenage" punk zvezde - The Offspring. E, oni već praše! Pokazali su nam da iako su ostarili i posebno se vidno ugojili (a posebno Dexter), ne daju godinama da ih zgaze. Počeli su pesmom "Gonna Go Far Kid"!
Očekivala sam malo dinamičniji nastup, ali dobro. Odlično zvu­če, lead vokal zaista vraća u neko daleko prošlo vreme, pa sa­mim tim, prepustismo se sledećim hitovima. "Come Out And Play", "Hammerhead", "Staring At The Sun"...


Onda nam je Dexter uz "Gone Away" malo pokazao kako zna i klavir da svira, pa onda i akustič­nu gitaru, malo podigao tenziju sporijim stvarima, pre nego što nastave da pršte hitovi kao što su "Hit That", "Why Don't You Go Get a Job? i "Pretty Fly". Ova posled­nja je izazvala veliko oduševlje­nje, iako pretpostavljam da je me­đu fanovima malo omražena, ali publike je bilo mnoooogoooo, i bilo je raznoraznih ljudi, a baš tu pesmu - nema ko da ne zna! No, još za kraj zabiberiše sa "Kids Aren't Allright","Self Esteem" i završiše sa "Gotta Get Away". Bilo je dobro! Ko voli - nek izvoli, za kojih desetak dana imaće priliku da ih vidi u komšiluku.
Za najavljene zvezde večeri, Faith No More, zauzesmo lepo mesto bliže bini i šou je mogao da počne! Crvena za­ve­sa u pozadini bine i ceo bend koji izlazi na binu obučeni u odela zagolicao je znatiželju - šta bi Mike Patton, inače po­z­nat po svojim burnim scenskim na­s­tu­pima, mogao da nam priredi? Poja­vio se sa štapom u jednoj, vinom u drugoj ruci, u crvenom odelu i izveo krajnje impresivnu kabaretsku uvertiru, da bi u jednom trenutku bacio štap i po­častio nas izvesnom količinom besnog urlanja.. A to je bio uvod u fenomenalnu "From Out of Nowhere".
Ekipa za instrumentima je divlje davala sve od sebe da zvuči maksimalno dobro, i tako je bilo od prve do poslednje pesme, a o Pattonu tek da ne pričam. Sa svojim propratnim i neizbežnim dodacima za vokal-efekte je svaku pesmu izveo onako kako i zvuči na albumu. Čas se lati megafona, čas nekog čudnog mikro­fon­čića, pa se bacakao po bini... ma kompletno ludilo! Savršen ludački smeh izveo nam je u "Land of Sunshine", pa sam onda uredno odlepila, pošto je sa onih zvučnika grunula "Evidence" sa meni jako dragog albuma! E, to je Pattonov glas, a ne ona buka prošle godine u SKC-u (koliko sam samo tada gunđala). Auuu... Da nastavim - imala sam sreće, jer su sa "King for a day... Fool for a lifetime" odsvirali čak šest pesama! Nego idem redom - po­s­le spore ide, naravno, brza "Surprise! You're Dead! ". Urlao je, valjao se, smejao, div­ljao i mogu da kažem da je i u publici bilo slično!
Da, da... Sišao je malo do publike, popeo se redaru na ramena, ovaj je lepo morao čoveka da pronese kroz publiku i za sve to vreme - on peva! Negde u to vreme, lepo je navukao ženske čipkane gaćice na facu (da li su deo scenskog nastupa ili je neka dama bila maštovita, pa samim tim i Patton, ostaje nepoznato). "Last Cup of Sorrow" je malo i šaputao, malo dahtao, petljao po onoj tabli sa dugmićima i tako. E, sad, nemoguće je opisati, pa ću probati da slikovito dočaram atmosferu za vreme izvođenja "Cuckoo for Caca" na onom ozvučenju - kako bi jedan moj drug rekao, kao da uporno ližeš utičnicu, a ostaneš živ! Bar ja to tako zamišljam! Elem, da u publici neko ne bi doživeo adrenalinski šok, dobili smo "Easy". A to je bila tek polovina nastupa. Ređali su sve same hitove "Midlife Crisis", "Epic", pa žestoka "The Gentle Art of Making Enemies", koju bih po slobodnoj proceni mogla da nazovem i "The Gentle Art of Making People Crazy", pa "King for a Day" i "Ashes to Ashes" uz sve veću euforiju u masi. Za kraj "Be Aggressive" i "Just a Man" uz koju je skinuo pertlu sa patike (ne znam samo kako mi promače odakle mu patika uopšte) i počeo da je guta. To je potrajalo, a mi smo ispratili sve to uz svaki zvuk koji je proizveo. Lepo ju je progutao, sa druge strane mi smo zabezeknuti buljili u video bim iščekujući šta će se desiti, a on ju je lepo povratio, zgužvao i šibnuo u publiku, eto šta (čitala sam ja negde da je on malko lud). Kao hipnotisane, drugarica i ja se jedva odlepismo sa mesta, pošto nas je na Rock Stage-u čekala adrenalinska bomba večeri, tako da smo propustili bis FNM-a. Na moju žalost, pošto su svirali "Digging the grave", ali i ovo sve je bilo dovoljno da još uvek sređujem utiske. A havarija se definitivno nastavila na Rock Stage-u...
Text by Boba Ranđelović
Photo by Anamarija Vartabedijan