SLIPKNOT, KILLSWITCH ENGAGE, HETERA
Beogradska arena
Beograd, 17.06.2009.
Pre nekoliko meseci, kada je prvi put bilo objavljeno da će Slip­knot nastupati u Beogradu i to u BG Areni, sve je delovalo pri­lično besmisleno. Na stranu prodaja Slipknot majica u nekim od BG rock šopova i na stranu njihova planetarna popularnost, ali Slipknot u zemlji Srbiji su nešto sasvim drugo. Uostalom, prise­ćam se da dok sam radio za podružnicu Roadrunnera u Beogra­du, u jeku izlaska njihovog trećeg albuma "Vol III: Subliminal Ver­ses", da je naša narudžba iznosila svega 100 komada. Ne želim ni da kažem koliko se primerakla prodalo.
Danas međutim u bilo kojoj CD (i ostale potrepštine) radnji, nemoguće je pronaći CD Slipknota, ne zato što je razgrabljen, nego zato što to niko ne uvozi. Internet imaju svi i svi skidaju albume, ali da li neko od tih ljudi i presluša to što je skinuo/do­bio/prebacio ili meri samo svoju kolekciju u GB-ovima?
Elem, laki strajk, pali mali i ostalo, Slip­knot su bend koji u Beogradu (čitaj Srb­iji) po svim prognozama nije mogao da sakupi više od 2.000 ljudi i to bi bilo ide­alno da se koncert radio (pa radio ne pušta Slipknot, možda pomalo i to tek jedan program, a svi znamo koji je to) u bašti SKC-a. Međutim, Arena kao organizator dolaska ovog benda čiji se poslednji (standarno dobar) album "All Hope Is Gone" zakucao na prvo mesto najmerodavnije top liste na svetu a to je Billboardova, nije jednostavno bila u stanju da isprati ovaj događaj putem svoje PR službe. Samo fanovi su mogli da prepoznaju plakat, logo benda je bio negde daleko u pozadini i pristojno zakamufliran, sa te strane beše to totalni promašaj. Uostalom, tako je sa svim događajima koje Arena uhvati da radi, da li se treba prisećati koncerata na kojima nisam bio, a to su u tom momentu popularni Kaiser Chiefs, pred svega 1000 ljudi, Macy Gray nedavno pred jedva 2000 ljudi i slično. Kome se ta reklama obraća i ko je još doduše lud da veliki i skup bend radi na tri nedelje odmaka posle AC/DC koncerta. Domaća metal populacija je priča sama za sebe. Prijatelj mi je rekao da nije otišao na koncert jer niko nije hteo da ide sa njim: "pobogu ko sluša tu muziku za decu?", bio je odbrambeni odgovor.
Killswitch Engage, takođe vrlo malo znače domaćoj publici, iako bi oni sami možda (i samo možda) mogli da napune veliku salu SKC-a, ljudima koji su željni aktuelnog metal-corea. Televiziju (kablovsku dakako), sasvim sigurno niko ne gleda, inače bi verovatno bio iznenađen utrkivanjem VH1 Rocks ekipe koja se takmičila u poslednjih dva meseca čije će spotove više puštati Serj Tankiana ili Slipknota. To je ovde izostalo i na onoj našoj jednoj jedinoj muzičkoj televiziji. Klinci koji ionako kupuju Slipknot majice, verovatno još nisu završili svoje školske ili možda buduće fakultetske obaveze, sama cena karte sumnjam da je bila prepreka. I tako još jedan vrlo, vrlo aktuelan i značajan metal bend je došao u ovu zemlju da ga vidi nešto preko 1500 ljudi. Brutalno slabo za bend koji bez ikakvog problema puni arene pristojnih kapaciteta. Ne, u stvari to nije slabo za njih, oni ovde jednostavno nemaju više publike, jer se zvuk koji oni nude nije i nikada neće zapatiti među domaćom "tvrđom" populacijom. I to ni dobar koncert od sat i po vremena u srazmeri sa neverovatnim nastupom benda koji nikoga ne štedi i koji jedva da ostavlja trenutak praznog prostora da bi se udahnuo vazduh između pesama neće nikada promeniti. Šteta, jer "Wait & Bleed", "People = Shit", "Before I Forget" i zaključna "Spit It Out" zaslužuju mnogo više, u šta su se neki uverili u Budimpešti na trgu...
Problem očigledno postoji, što u promoterskim aktivnostima, što u finansijskoj moći, što u neiteresovanju ljudi kojima odlazak na koncert ništa ne znači. Setite se samo otkazanih nastupa Slayer-a, Alice Cooper-a, Kiss-a, Judas Priest-a, propasti Castle i Legacy Festivala, pa donekle i Sepulture i Cradle Of Filth-a i mislite o tome...
P.S. Ekstremno mi je žao što sam u februaru mesecu pogodio koliko će biti ljudi na ovom koncertu, možda je trebalo da to "trgovčevićevsko" saznanje unovčim u kladionici, ali mislim da i oni znaju znanje te da se ne bi dali prevariti...
Ma, Deep Purple, bre!
Text by David Vartabedijan
Photo by Aleksandar Zec