TO BE PUNK FEST, dan II
M.F.A.M.
Novi Sad, 06.06.2009.

Biti punk i imati dvadeset leta, ne zvuči ni malo loše!
I to je upravo ono što su Atheist Rap, kao družina ostvarili.
Drugi dan, bolje reći i ceo fest, protekao je u znaku tog "detalja".
Gužva na ulazu počela je već od ranih večernjih časova, a da ugrabi kartu ko je uspeo, uspeo.
Veća zainteresovanost za ovaj dan je bila očekivana, ali broj ljudi koji je došao, premašio je sve procene.
Lude krawe i Gužva u 16-tercu behu već odigrali svoje, i počinjao je Novembar (dobro bi došla koja hladna mrvica od njega bar), naime toplotni val, bio je već zahvatio unutrašnjost prostora, ali uz pivo i cupkanje kroz presek hitova niškog Novembra nekako se odolevalo toj napasti. Kratko im je uskočio i Radule u jednu pesmu, a onda su pro­dužili da novembriraju, stare i nove (ex-yu obrade) sa poslednjeg albuma ("Radulizam"), "Samoća", "Baby, baby"... dovoljno su čvrsto zvučali, mada, zvuk u hali baš nije ujedna­čenog kvaliteta, tako da je trebalo birati mesto (pod Suncem).
Skroz pozadi i napred na nekim mes­tima, imate utisak da, kako bi to rekao jedan kolega "dolazi do kvarenja zvuka". Posle juga, jug. Prožeti sunčanim ska momentima, veseli makedonci, Super­hicks, zauzeli su pozornicu. Bilo je u pu­blici dosta njihovih sunarodnika, mada su i domaćoj raji prilično poznati. Pošto je mnogo ljudi ostalo napolju (stotinu, dve, tri), teško je precizirati posećenost, verovatno blizu 2000. Navalentna kiša je večeras čini se imala važnija posla, te je isparila s vetrom, bez traga i pozdrava, ostavivši na nebu samo pojedine altokumuluse (to su oni oblaci bez posebne želje za prolivanjem ičega).
Veliku blagotvornu vodu zvanu morje iza sebe su, na putu ovamo ostavili i specijalni gosti, stari znanci s Jadrana, a KUDa vi? Mi Idijoti. (A mi, mislim we, love you live)... Izašli su pred dupke punu halu i pre nego se uhvatio mikrofona, Tusta se zaleteo u prve redove, da razmeni nekoliko zagrljaja za dobrodošlicu (tak nalaže "bonton") i potom se "prebacio" natrag na binu. Stvar sa novog albuma za početak, a onda vrlo poznat "šubi-dubi" repertoar, "Ne zaboravi", "Darwill", "Preživjeti"... Dejo, Bucolini i Sale, ne pokazuju tragove jurenja vremena, samo odlične tragove užitka sviranja pred brojnim poštovaocima."Pisma o ribaru", "Za tebe"... sve su horski aranžmani. Od Saleta standardni pozdravi i javne čestitke Atheistima na "dugotrajnosti". Skoro više od sat "idijotski" sjajne atmosfere, a takve nikad dosta. Novom albumu "Zbogom Istro", (mislimo li na isto?) predstoji još sasvim malo studijskog "studiranja" i stiže nova zanimacija za ušesa... Himnična "Vesna" odmarširala je za kraj nastupa dragih Puljana.
Posle kratke pauze stvorila se još veća gužva s ove strane ogr­ade, disati je bilo vrlo teško, a dokopati se šanka neostvarivo, praktično već od sredine večeri. Konačno su izašli i slavljenici, sa tortom u rukama samo "na uvid" (obmotanom čokoladnim kaišem sa nitnama), posle čega je morala da se vrne na led, dr. Pop ne zna šta bi rekao, zbunjen širinom auditorijuma koji je došao da podrži, pa, sigurno jedne od najeminentnijih muzi­čkih stvaralaca ovog grada, a i malo šire reklo bi se. Dok su u publici ruke viorile u vazduhu, fotografi i kamermani zapinjali su jedni za druge od silne gužve u foto "piti", (cherry pie?).
"Pritilend" je poveo žur energičnim korakom, preko "Igraš gru­bo", "Dr. Pop"... bilo je planirano da se pojave svi članovi koji više nisu u bendu, u određenoj pesmi iz svog "perioda". Tako je u "automobilskoj seriji" u "Car Core" prvi uskočio Teča, pa Goja u "Wartburg-a"... izvozao je prilično ludački i profi (i limuzina ume da ostavi tragove gume, ko ume). "Letnji hit", pa "Štrikanje", rezervisano za Barduna, (Zare bi bio vrlo ponosan na svoju ekipu, to je sigurno). U skladu sa refrenom, iz publike su odnekle doletele gumene bonbone (crvići i gliste), Radule je uhvatio jednu i ubacio u zalogaj, ali posle minut, kad je krenuo nešto da kaže, morao je sve živo da ispl­jucne! U tekstu je ponegde bilo duhovitih improvizacija, kako to već umeju da proture...
Negde na polovini, izašao je glavni speci­jalni gost, poznati filmski lik, Slaughter Nick. Havajsku košulju odmah je skinuo (ostao u majici Atheist Rap), te ju je Dr. Pop zgužvao i hitnuo u masu (to je mislim bila slobodna tema, Don't cry for me, Waikiki? Mogla bi se od toga napraviti pesma Sloter II). Zasvirali su zajedno tada "Slaughteru Nietzsche", i "Ničeovo" sviranje uopšte nije na primitiv­nom nivou, kako je sam izjavio pre neki dan (povrh svega još i skroman dječarac). Poka­zao se jako dobro, u slast prangijajući puno više od prosta tri-četiri akorda. Šteta samo što kratko je trajalo, ubrzo je uz tople čestike i pozdrave "kolega" koliko uzbuđeno, toliko s druge strane i opušteno, klisnuo s pozornice. Za ćaskanje sa Robom (u ova dva dana) na žalost nije bilo vremena, ili se slikaj ili nikaj (Nick-aj?). I ovo sa gostovanjem na koncertu je zaista ispala fenomenalna ideja... među­tim, ostala dešavanja, što se "nas" i naših medija tiče, taj, u početku spontani fenomen, prerastao je mislim, u veštački odviše preduvan fenomen. Razlozi njegovog dolaska jesu bili isprepletene umetničko-filmsko-političke prirode, ali to je ipak dovelo do predimenzio­niranog forsiranja lika i dela Nickovog, za sopstvene vidove afirmacije, političke i ostale, bar ja stičem takav utisak (još da ga počnu zvati Nikola, ili Robika, ako već nisu)... pomalo se bojim da mu ne presedne sva ta "hajka". Nevezano konkretno za Roba (jer nemoguće je osporiti odlične utiske o njemu), ali u principu, tako kad se svi zakače i navale na od­ređenu stvar (trend, dešavanje, ljude), i to ne iz sopstvenog ubeđenja ili naklonosti, već (većina) samo zato što vide da i drugi to rade, ja odmah dobijem nagli skok antiprotivnih simpatija prema dotičnoj stvari.
Sama serija "Tropska Vrelina", (tako se realno kliče postojeća klima) nije neko ozbiljno "štivo", ali to su bile dosta prijatne i zabavne slike, u ono neslavno doba sveobuhvatnog sivila, na koje (kao i u slučaju svakog drugog sivila) ne treba trošiti mnogo misaonih snaga. U toj priči lično mi je najdraži lik bio prvi bartender, Ian (John David Bland), kome kasniji lik Spidera po zanimljivosti uopšte nije bio dorastao. Tako je bila i jedna "vanserijska" epizoda, kada dolazi njegova ekipa iz bivšeg rock benda, zajedno sa problematičnom ex-cicom u igri, te nastaje opak zaplet... (što bi rekao Godard, za film vam je dovoljna la femme et le revolver, priča se dalje "samostvara").
Ali da se vratimo našem zapletu, na bini, tamo se odvijala hmeljom ovenčana stvar "Stomak eliminat­or" (ovde bi mogao Homer Simpson da go­stuje? Sledeći put momci! Zovite ga, troško­ve će pokriti mr. Burns... inače će imati po­sla sa Maggie, a to neće biti lep prizor... D'oh!). Tu se već negde i Slaughter uvukao ispred bine, ne želeći da propusti zabavu iz prvog plana. To ga nije omelo da se i dalje nastavi slikati sa svim zainteresiranim stra­nama. Bližio se kraj, "Sremac, sremac... " popelo se još gostiju za tu navijačku pesmu, Pop je šutnuo loptu u masu... nekoliko puta se presvlačio, ali polivanje vodom i ispijanje hmelj-koktela dalo mu je snage, "Fatamor­gana", "Pećinko"... Pećinko je inače bio negde u publici, ali uprkos nagovaranju da izađe na binu, ostao je pri odluci da to ne uradi. Ceo fest je prošao bez incidenata, dva slučaja preskakanja ograde, brzo su rešena od strane redara (našlo se tu par njih koji su cupkali u ritmu, a jedan je na kraju čak Raduletu tražio trzalicu... dakle ima raznih redara, lepo je i to znati). "Felićita" i još jednom "Grill 13", to je bio kraj... Izašli su svi (i "Niče") da se grupno poklone... i gromki aplauzi su potrajali. Izuzetan dan za sve Atheiste, i sve njihove poštovaoce, koji su uspeli večeras da se zateknu ovde. Na kraju treba reći, da kraja ustvari nema... mislim, pojeo ga je Homer. Sorry! Rešite to s njim. Treba proveriti da li je i torta na sigurnom? Mi bismo još poneku ovakvu igranku...
Text & photo by Tamara Jakovović