CORROSION, ALLEY SIN
CK13
Novi Sad, 15.05.2009.
Novi oproštajni koncert Korozije, kao rezultat lepe inicijative - zajedničkog nastupa pod parolom "Dani srpsko-bugarskog prijateljstva". Kad neče politikanti da neguju i zalivaju dobrosusedske odnose, hoće prva linija rock alijanse. Alley sin, nije Alijin sin, ni deda, več simpa mlađahna ekipa iz Sofije. Možda izgledaju za dve nijanse bolje nego što sviraju, ali to nikako ne znači da loše sviraju - iako pod uticajem pokoje trunčice treme, uspevali su da komuniciraju sa publikom na nesigurnom "američkom" jeziku, dok su gitare imale onu dopadljivu boju zvuka, koja je krpila postojeće minuse, (frontmen, u pojavi pola Slash pola Axl, lepo za videti mada - to ne može mlad čovek da sublimiše u neku ozbiljnu realizaciju, to je jasno u startu).
Nastup im je malkice varirao, i to je bilo primetno po jačini aplauza koji je pratio. Ubedljivo najuživljeniji beše bubnjar, totalno raspušten lik, koji se odvaljivao od lupanja, ustajao i skljokavao nazad leđima o zid, ne bi li se odmorio na sekundu-dve, nakon svake numere.
Uz osrednje autorske kompozicije na engleskom, odrapili su i par obrada na neki svoj način, i tu je najuverljivije prošla "Attitude" od Misfits-a.
Zahvaljujući domaćim hedlajnerima na pozivu - i potičući publiku da se bučno oglasi u to ime, uskoro su šmugnuli u bekstejdž. Sve u svemu na kraju ipak pozitivna slika gostiju. Uz koju dozu furioznosti, i još jednu dozu samopouzdanja, ako je pribave, biće to i bolje.
Ubrzo je publika dobila na težini i obimu, i mogla je da izađe grupa, neuništiva i otporna na samu sebe (tvrdokorna to the core), Corrosion. Strašna buka, i instantni gas do daske, ili ti mnogima omiljene ruže "Ramblin' Rose" (MC5). Zapravo je u tom momentu bila očitovana prava razlika performanse i energije ovih dvaju bendova (jer Bugari ustvari ne behu toliko slabi, koliko domaći jaki i munjeviti). Prva dva reda su kategorički zauzeli najverniji fanovi čija se ljubav graniči sa fanatizmom (u onom pozitivnom smislu) i time se, šapu na srce, malo koji domaći bend ima za pohvaliti. Ne štedeći glasa, ni zezatorskih upadica, za glavni mikrofon su žustro uskakali BC i Mlađa, pljušteći oprobane i uvek rado čute songove "Chasing The Moon", "Coming Back To You"... sa još MC5 filovanja "Motorcity is burning" & "Kick out The Jams". Maksimalno ubrzanje i istovetna podrška iz publike, gde je neko skoro u svakoj numeri bivao podizan i prenošen na rukama, preteći da poremeti konstrukciju reflektora na niskom plafonu, dok neka realna granica između prvog reda i bine nije ni postojala.
Takođe i Corrosion su za vreme svog nastupa izmamili od prisutnih bučan pozdrav za Alley Sin, (BC u njihovoj majici čak) pa, jesu li dani prijateljstva ili nisu... "Shake Your Blood" i "Party Man", sve je brzo protutnjilo, Goran i Joja, odlični na bubnju i gitari. Inače gitare malo malo odlaziše u poziciju vertikala... da da, to se traži, to se i dobija... još kad bi to bili simptomi za skori dolazak Hellacoptersa, to bi bilo... uh, (molim nadležne da razmotre to pitanje s punom pažnjom, samo da se oni okupe ponovo pa eto njih u Madjarskoj a ne ove o.p. D.V.). O toncu ne treba trošiti reči... beše prašenje i po. Produžetak u bis i "Demolition man" kao poslednja stvar (blago podižem obrvu na pomisao da ta pesma sadrži u sebi D-moll... ali da demolira, demolira). Kad se večeras CK kuća nije raspala, ne znam kad će to uspeti. Corrosion - novi "oproštajni" album, uskoro.
Text & photo by Tamara Jakovović