VENTOLIN
CK13
Novi Sad, 10.05.2009.
Ventolin, to beše ona stvar za bezbednu prohodnost disajnih (auto)puteva. Ne zna­jući ništa o bendu i ne stigavši se obave­stiti o početnom pojmu, ime me je po zvu­čnosti asociralo na Texas, benzin i te stva­ri... Intuicija nije presušila, upravo tako se i doimaju. Ventolin su se predstavili audi­torijumu od celih deset ljudi. Nažalost ta­ko... em je nedelja veče, em je najava bila prilično skromna... još ih odlikuje u nas retko rock usmerenje "americana". Down the rivers of Mississippi. Malo je onih koji bi tom rečcom zaplivali čini se! Možda ak' bi ih ljubazna teta Proud Mary povezla jedan đir, namignuvši im.
Startovali su (pr)overenom obradom "Glo­ria", pa otpočeli predstavljanje novog al­buma "Dreams and a wake". U globalu, muzički izraz ima uporište na družini Dy­lan, Van Morrison, Niel Young... sa dovolj­no svojih sopstvenih impresija da zame­šaju čorbu. "Case closed"... "Dig it?" Iza bourbonom obojenog vokala nazirao se u tragovima ovdašnji akcenat, prelivajući preko strofa sve od nesigurnosti do sup­eriornosti. Postoje već devet godina i im­aju četiri studijska albuma iza sebe - Vla­dimir Marinović (gitara/vokal), Nemanja Sarić (bas), Uroš Smiljanić (bubnjevi) i Predrag Potkonjak (gitara). Nisu se mnogo potresli odzivom publike (što je dobro), sasvim dovo­ljno zabavljajući se time što sviraju zajedno, uz uvežbano sporazumevanje pogledom i razmenjivanje pokoje duhovite opaske s nekolicinom koja je bila prisutna, sa zanima­njem slušajući pesme koje su sledile, "Loretta Switt", "C'mon baby"... "Reminiscence blues".
Skoro sat vremena pravog američkog rockiranja i tražio se bis, još tri ventilacije po "ušesima". Otvoreni za eksperiment i improvizaciju, deluju sami sebi prilično jasni. Posle sam malo preslušala album, stvari su snimane akustično, obo­jene country melanholijom i osečajnije, uz bogat plenum in­strumenata, preko mandoline, violine, klavira, harmonike... (i nekoliko saradnika - koje valjda nije lepo voditi sa sobom na nastup, bar ne nedeljom) u svakom slučaju večeras su izabrali ovu jaču, čistu električnu varijantu - i to je dobro kao jedan od mogućih izraza (CK je za to to podoban). Ali za ono što imaju da ponude, može se slobodno pikirati i upečatlji­viji ambijent koji dozvoljava ostalim elementima da se raz­mašu koliko treba. Bitno različit senzibilitet od Balkanskih gora i mora. Međutim, ko poseduje širinu pluća, oka i uha, taj pronalazi ovde vredne prelive, za sebe i svoj kolač. (Tu mi pada na pamet Calexico, bend iz Tucsona, Arizona, to bi mogao biti dobar spoj nas i amera, za veče). Interesantno je da su odsvirali dve stvari na srpskom "Sunce" i "Melasa"- što je zvučalo stvarno iznenađujuće dobro i osvežavajuće, ovako uživo! To je sa nekog od prethodnih albuma, but never the less! Da je više toga veselija bi situacija bila, i brže bi se čuo dobar glas... visina i stas, ove družine. A Ventolin to mogu. Pokazali su da mogu.
Podsetilo me ovo na jedan izuzetan film, sa ukusom juga, folk-bluesa i njuorleanskog duha. "A Love song for Bobby Long" (sa Travoltom i Scarlett Johansson). Koga iole zanima ta tematika, moja najtoplija preporuka. Muziku je radio Grayson Capps, a kakav bourbon on pije... to je misterija!
Text i photo by Tamara Jakovović