LET 3
Dom omladine Beograda
Beograd, 23.04.2009.
Konstantno prisustvo benda Let 3 na ovim prostorima, rezultiralo je donekle i očekivanim slabijim interesovanjem za njihov ovo­go­dišnji BG koncert. Ne treba zanemariti činjenicu i da je koncertna sezona u nas pretrpana, prema tome pare se ne daju za ono što se već videlo ili šta se može videti i na nekom festivalu. Žalosno, ali to je jedna surova i sirova istina.
Tek nekih 400 posetilaca je došlo da se opet susretne sa ovim uvek drugačijim Riječkim bendom.
Prosek godina je bio kao što se i očekivalo od kasnih dvade­setih pa nadalje. Pitanje je kako uopšte i naterati (i da li to treba raditi) neke druge da se zainteresuju za stvaralaštvo bendova koji giljaju preko dvadeset godina, i to uvek iz sve snage. No to već može da bude i sociološko pitanje, a za ovaj izveštaj je važno šta su Let 3, ovog četvrtka ponudili. Bizarnost i nabrijana svirka su očkivani, baš kao i dobar zvuk koji se uvek daleko čuje... I tako je i sve počelo, bez prlje za mikrofonom, Mrle je bio predvodnik parade obučene u PVC kapute.
Medli u kome su se nalazile "Ne trebam te", "Desperado" sa sve onom iritantnom a odličnom frekvencijom gitara, "Fuck fa­miglia" te neizostavni "Vjeran pas" (bolje odmah u glavu nego na bis) se svoim silinom sručio na posetioce. Besprekorni kao i obi­čno sa usukanim brcima, Let 3 su tukli koliko su mogli. Onda je po običaju došao red i na teatralnost. Baloni (baluni?) popu­caše i glava lutke (sa brcima dakako) se pojavila usred hipno­ti­zerskog kruga i otpočelo je...
Da, otpočeo je onaj deo koji mene u dušu, a još manje u noge ne dira. Koketiranje sa "plesnim" vrstama te pojava čoveka (pe­vača) u makro odeždi i došlo se i do reda za spoj sa onom vrs­tom muzike koju ne volim da čujem ni u kafanama. Mada, zaista i u kafane idem retko, a čašu o sto ili o pod nikad razbio nisam, te ne mogu reći da sam baždaren za takvu vrstu veselja. Normalno, bilo je ljudi koji su to jedva dočekali. No da se ne bih nervirao, odoh na pivo dok se ti izlivi, (koji su doduše bolji od najodvratnijeg u skorije vreme a koji po­seduju Pero deformero) ne stišaju. Dugo im je trebalo, ali baš to podilaženje publici je istu koliko-toliko i diglo na noge. E izem ti sve to...
Prlja se u međuvremenu pojavio na bini, te je i on učestvovao u "bombardovanju Srbije i Čačka", sve do "Riječkih pički".
Uopšte ne shvatam zadovoljstvo skandi­ranja svega toga, pogotovo ne u BG-u, da to radi neki idiot na Kantridi to bi bilo provokativno, ovako... Kompas je negde izgubljen, te ga ni Kolumbo sve sa pos­to­lja svog kipa u Barseloni ne može na­ći. Situaciju po nas koji nismo baždareni na "opštenarodno veselje" izvukoše "pr­o­fesor Jakov", "Kontinentio" "999" i mo­torheadovksa "Dobri Miki", e to je bio taj Let 3 koji sam ja želeo da čujem i vidim, a ne onaj koji "bombarduje"
Došlo se i do bisa, sve zajedno sa golim guzicama u koloritnim odeždama za koje bi posetioci disko klubova sedamdesetih prošlog veka dali upravo guzice, a bilo je i kur­čenja sa sve belim golubovima mira koji su izletali iz (s)polnih organa pričvršćenih na prepone dvojca koji održava duh Leta 3 svih ovih godina.
Da, taj bis je kompoziciono bio živahan uz "Pokvarenu ženu", "Drogu" (ona iz Portoroža, a šta ste vi mislili, ne valjda na onu koju je Morisone Džimi tamanio) i na "Izgubljene", sve zajedno sa 1,2,3,4 odbrojavanjem. I to bi trebalo da bude to. Kraj. No, ne lezi vraže, znam pouzdano da je tonac na ovom koncertu kriv za "Naftu" i "Sam u vodi" dve pesme koje se po dinamici nikada ne bi smele ostaviti za kraj koncerta, no dok je makar i dva čoveka na planeti sukob mišljenja će postojati. I dok je jedan blizanac kao ja, onda bi to bilo i trojstvo mišljenja, a baš takav je bio i ovaj koncert: dobar, loš, osrednji...
Text by David Vartabedijan
Photo by Alexandar Zec