SNFU, JAIBO
Livig Room SKC
Beograd, 08.04.2009.
Još jedan punk - HC gig doveo je nas stotinak "bad people"-ova da počujemo kanadske razvaljujuće punk rock iliti melodičnije HC ve­terane - SNFU!
Naravno uz kašnjenje od sat i po (pitam se pitam, može li to biti ikako dru­gačije na tim "manjim" svirkama? op.D.V.), dom­aća podrška behu im Jaibo - mlađana HC družina čije me muziciranje nimalo nije fas­ciniralo. Vokal nalik pevaču Wolfmother-a u HC varijanti, meni ličlno je zvučao prilično iri­tantno. Ali dobro, ko voli - nek' izvoli! No, ne potraja to dugo, na svu sreću, a binu je zauzeo glavni bend. Čim su raspalili po prvim tono­vima, bilo mi je jasno zašto me se prethodni bend nije nimalo dojmio i zvučao isprazno i šturo! Da se razumemo, niti HC volim, niti sam HC-omrzac, ali ako bend pokaže zube i ne štedi sebe ni trenutka na bini, to se i vidi i čuje. A SNFU su me svojim žestokim nu­me­rama i performans-vokalisanjem svakako naterali da ostanem do samog kraja kon­c­erta.
Oni uživo perfektno uspevaju da manično smešaju eksplo­zi­vno-praskavu gitaru, bombardovanje koje drobi sa bubnja, bas linije koje kipte i da ne zaboravim srž-Mr. Chi Pig-ovu lucidnu interpretaciju tekstova. Sve to čini da njihov nastup bude ubedljivo adrenalinska bomba, što se ovog puta (gle ču­da) to moglo videti i po našoj publici. Od prvog trenutka bilo je divljanja, stage diving-a, a prvi redovi su se tiskali da dođu do mikrofona i pokažu izuzetno poznavanje repertoara, što me je posebno iznenadilo. Ovo je svakako bio bučan i prilično nad­men i vatren nastup.
Mr Chi Pig, zaista jedinstveni front­man, "lud", napuklog glasa, nalik ki­neskom mudracu, svakako je uspeo da zaintrigira i animira pu­bliku svojim opaskama, prasećom maskom, seksualnim in­sinuacijama i raznim vratolomijama (penjao se na rešetke, visio o zvučnik, valjao se po podu). Sve vreme je razdraživao i mamio publiku, imao duhovite ali i grozne primedbe na njihov račun, i u trenutku kada bi izazvao bes, preterano ih hvalio, go­vorio da su odlična publika i da se dobro provodi i tako vraćao pažnju na nastup.
I posle skoro 2 sata te kompletne audio-vizuelne ludnice, os­ta­je mi samo da kažem - BRAVO! Vredelo je ostati do kraja!
Text by Boba Ranđelović
Photo by Anamarija Vartabedijan