SUPERSUCKERS
Klub Akademija
Beograd, 24.02.2009.
Nekoliko sati pre dogovorenog vre­me­na "night liner" koji prevozi najve­ći rock'n'roll bend na svetu se na volšeban i zadivljujuć način uparki­r­ao ispred zgrade FLU, odnosno klu­ba Akademija. Ronthrose Heath­man je prvi izašao iz autobusa i sav srećan rekao da mu je drago što je opet u Beogradu. Kako i ne bi. Njihov prethodni koncert u glavnom gradu države znane kao Srbija, je ovekovečen pitem "zvaničnog DVD bootlega" na najbolji mogući način (zvuk je bolji nego na bilo kom zvaničnom Supersuckers DVD-u), te se uvek vredi podsetiti te skoro dvosatne lekcije iz r'nr' prangijanja. Isto punokrvno r'nr' nadahnuće se očekivalo i ove večeri.
Negde oko 23h, što je da se ne lažemo prilično rano za "Aka­demiju", Ron, Eddie Spaghetti (vokal, bas), Dan "Thunder" Bol­ton (gitara) i Scott "Scotzzila" Churilla (bubanj) su se obreli na bi­ni i uz malu doradu njihovog ton-majstora, počeli da rasturaju ozvučenje. Dve godine unazad, na svakom koncertu se zna ka­ko najveći rock'n'roll bend na svetu počinje svoj set. Za sam po­četak zadivljujuća i energična "This is Rock'n'Roll" (ako neko nije siguran kakvom koncertu prisustvuje), fascinantna brzalica sa prostim rifom "R'n'R Records (ain't sellin' this year)", jaka i na­dasve jasna "Rock Your Ass", te noviji favorit, pomalo smire­na "Paid". Supersuckers su samim pesmama odmah izvukli sva četiri keca na videlo, džokeri su ostali u igri, a ovaj bend njih ima napretek. Neka se nezadovoljni slobodno žale proizvođaču špila, svi koji su bili na koncertu su sasvim sigurno prezadovoljni ovakvim pakovanjem. Supersuckers su jednostavno bend koji se ne folira, oni to prosto ne umeju, oni su naučili da se svojom muzikom izbore sa svim problemima i to čine na veličanstven način. Njima evidentno nije bitno gde su, oni imaju svoju misiju od koje ne odstupaju, a sada što imaju sreće ("Luck"), da ih podržava briljantni bubnjar i što su svi pomalo loši i opasni ("Bad, Bad, Bad") te što su naučili sve moguće zle rock 'n' roll cake ("Evil Powers Of Rock 'N' Roll"), to je samo znak da su odabrani da vam odsviraju VELIKU rock lekciju, posle koje se može samo tražiti još i još i još. I Bilo je još i to sa novog albuma, odlična "Anything Else" te "What It Takes" i briljantna "When I Go I'm Gone" koja je nagoveštavala šta sledi u nastavku koncerta.
Sa jedne strane bine Ron je ispaljivao sve dobro poznate rifove i ulazio u sola na vrhunski način, sa druge strane bine, feno­me­nalni kompanjon u liku Boltona je upotpunjavao i mastio zvuk svojim wah-ovanjem, kao i odličnim upadicama. Ritam dvojac, predvođen čovekom oosobenog stasa i glasa, sa uro­đenim tikom pokazivanja "roga", te nekadašnji R.H. Heat bub­njar su nanadjebiva mašina koja melje, baš onako kako treba sa mudima kao kod slona (valjda taj ima najveća, te najveća je životinja?) I mleli bi Supersuckers-i baš kao i pre dve godine, da sada nosi hteli da vaskolikom auditorijumu od circa dvesta ljudi predstave i svoju country stranu. Kauboji i kaubojke, po prvi put u Beogradu Supersuckers country set i to pravi country set, da je koncert bio na otvorenom sigurno bi se odnekud osetio i smrad sena, u podrumu na Akademiji međutim takva vazdušna (vazduh?) egzibicija nije bila moguća. Ipak, bilo je moguće osetiti da 'suckersi uživaju u promeni raspoloženja i da svoje rock numere, bez ikakvog problema mogu da transponuju u izvanredne country pesme. Čak devet pesama u country maniru su naterale publiku da zaigra, a od tih devet lakih komada "Creppy Jackalope Eye" i "Doublewide" uz "Non-Addictive Marijuana" su bile, baš onako potaman. A, Eddie od tog podneva ponosni vlasnik grafike sa svojim likom, koju samizradio i darovao mu, je beskompromisno tražio od publike da pri kraju svake pesme zajedno sa bendom ispali gromoglasno "cha-cha-cha". Začudo, svi su prihvatili igru, iako je country od "ča-ča-ča"-a miljama daleko. A, baš te milje, su kada je Eddie otkačio svoju akustaru sa potpisom Johnny Cash-a na njoj, krenule da nas uvode u lagano-furioznu "Suprsuckers Drive By Blues", e tu se vatra opet rasplamsala i seno je počelo da gori. Nema spasa od ovakvog, zapaljivog zvuka.
Još šest (šest, šest) pesama (najbolje prim­ljene naravno "Pretty Fucked Up" i ""Coattail Ri­der") su Supersuckers odsvirali pre nego što su posle "fake encore" na kojoj je izve­dena "Goodbye" otišli sa bine, ma kojoj su proveli skoro dva sata i žestoko razdrmali sre­ćnike koji su došli da po drugi put (mada je bilo i nekih koji su tek sada izgubili 'suck­ers nevinost) odaju počast najvećem rock­'n'roll bendu na svetu. Šteta, ali stvarno je šteta što bend kao što je Supersuckers nije deo ovdašnje kolektivne svesti i r'n'r nasle­đa, jer ovako sve spada na nekoliko desetina ljudi koji hoće da se iscimaju, a to je priznaćete isuviše malo... Možda za dve godine dođu do Beograda i po treći put, a svi znamo da postoji ta famozna treća sreća... Rock 'n ' country hot as HELL, sa sve dig­nutim gitarama u vazduh!
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan