JAMES BLUNT, OT BAND
Hala Expo XXI
Beograd, 23.02.2009.
O James Blunt-u, nemam baš neko lepo mišljenje. Odnosno, smatram ga manje nepodnošljivim, iritantnim od recimo Co­ldplay ili U2 u fazi koja traje još od "Joshua Tree" albuma.
S moje tačke gledišta još je i dobro prošao. Opet, sa moje po­slovne tačke gledišta, morao sam da prisustvujem što posta­vljanju bine za nekadašnjeg vojnika iz službe na Kosovu i Me­tohiji, što koncertu tvorca saharinskih hitova, kakve ni Phil Co­llins u najgorim noćnim morama ne bi osmislio. E, sad tu je i celokupni "catch", James Blunt, iako meni do ramena, je velik baja. Nije on džabe (to nije sigurno) prodao circca (čuo sam i da pije i to dobro) dvanaest miliona debi albuma, onog što se pominje "Badlam" u naslovu. On je vrlo ozbiljan i studiozan tip i daleko je od "marketinškog idola", ma šta mnogi pomislili. Ovim neću reći (napisati) da mi je po­sle koncerta njegova muzika nešto više prirasla srcu, što se nikako nije moglo dogoditi, ali da ga sada više poštujem - to da. Ozbiljan je to muzikant. Ozbiljan i odlično uvežban, što momci + žensci iz OT benda, koji se pojavio kao predgrupa sigurno nisu bili.
Generalno gledano taj "rialiti" šou je bio daleko od rialitija, a sa time su se OT bend i nekoliko vokalnih erudita tog takmičenja i susreli u kontaktu sa publikom, koje je uzgred bilo više od 2.500 duša.
Da, na žalos' OT bend je otvorio koncert, sve je bilo satkano od hiteva koji se ni u najgorem tezgaroškom ludilu ne mogu spojiti, a da ne pominjem usporenu verziju jednog Bon Jovi hita. Za kraj njihovog prestupa, jedan od tih dvojice-trojice baja što pevaju je najavio pesmu koja se našla (ili će se naći) na njegovom prvom singlu. Iha, eto povoda za sreću i veselje va­skolike publike. Već sada zamišljam kako svi hrle ka obliž­njem kiosku ne bi li si kupili taj "marketinški" CD sa budućim mega-hitom. Ma, idi, ode sve iz "rialitija" u naučnu fantastiku...
A nekih dvadesetak minuta posle čišenja bine iza "zvezda" iz OT-a, na bini se pojavio James Blunt u pratnji svog četvoro­članog (povremeno petočlanog) benda i izmamio vrisku, ciku i uzdahe, uglavnom pripadnica lepšeg pola (ne McCartney-a). Krenuo je baš kao i na spotovima, kantautorski dosadno, ali sa sigurnim bendom iza sebe. Bend je ubistven, a i on iako peva uglavnom kroz nos, to radi zaista impresivno. Nema tu slabe tačke, pitanje je samo voljenja te vrste muzike. Dok su svi vrlo lepo i složno pevali sa Blunt-om, predvodnikom "bluntavog" pokreta u popularnoj muzici, ja sam se više bavio slu­šanjem benda, koji bez ikakvog pardona može da svira bukvalno sve, počevši od bub­njara, koji nemilosrdno zakiva a potom "četkicama" mazi bubnjeve (gde je potrebno), preko gitariste koji wah koristi primereno i nadasve tačno, do basiste koji sasvim mirno održava balans, te i klavijaturiste koje bi žarko želeo da je u nekom honky-tonk bendu, ali ovde su pare sigurnije i veće. Vrlo dobra skupina, koju predvodi pomenuti Blunta.
Otpevao je on sve znano i neznano sa oba albuma mu. Jednu, koja se zove valjda "No Bravery" je posvetio ljudima sa KiM-a, ali i svim drugim koji pate u toku raznih ratova. Sve je to bilo vrlo dobro propraćeno adekvatnim slikama, koje su se sme­njivale na led-ekranima. Uopšte, vrhunska produkcija koju je James Blunt dovukao u Beograd, je dala još jedan nivo više njegovoj muzici. I u sklopu tog dobrog i profesionalnog kon­certa, neustaršivi James Blunt je usred izvođenja obrade Sla­de hita "Cuz I Luv You", skočio sa bine i protrčao kroz masu do mix-pulta, gde ga je čekao unapred postavljeni klavir na hidra­uličnoj osnovi, koja je Blunta, nekoliko trenutaka kasnije vinula do zvezda. Vratio se na veliku binu, posle tri "klavirske" pesme, takođe kroz masu. Zanimljivo je da me u tim "pijano" momentima, podsetio na pokoj­nog brku iz grupe Kraljica, ima Blunta nešto od te Freddieve energije.
Izašao je on i na bis, a koliko se se­ćam nešto pre toga je otpevao i onu što su svi znali "You're Beautiful" da bi koncert, pošteno odrađen, završio sa "1973" (koja me melodijski neodoljivo podseća na neku pesmu iz baš tog pe­rioda) i gomilom konfeta crveno-plavo-bele boje koje su padale po razdra­ga­noj publici. Koncert za poštovanje, ali daleko je to od moje šolje čaja. Začudi­lo me je samo što nije bilo više ljudi u hali, s obzirom da se Blunta nije ski­dao (a jeste videh u onom spotu) sa raznih televizora dosta dugo, da ne pominjem no­vine... no ovde mainstream, pa makar i ovog tipa nikada nije imao neku prođu... čudna zemlja je ovo.
Up the Saxons!
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan