NENO BELAN & FIUMENS
Dom omladine Beograda
Beograd, 14.02.2009.
Oko 800 posetilaca (400 parova?) se okupilo na već tradicionalni datum Sv. Trifun ili Valentin, kako kome odgovara, paše), ne bi li uz nenu Belana i njegove Fiumense, kao i uz dosta pesama prigodne sadržine proslavili dan zaljubljenih.
Generalno, Neno i Fiumensi ne mogu da promaše, njihova die hard publika je uvek tu i uvek je spremna za odavno poznate melodije + neki novitet.
Što bi značilo da je zabava itekako zagarantovana.
Sa nekih 40-ak minuta zakaš­njenja (taman da ne odgledam drugo poluvreme prvog Barce­loninog posrtanja), Belan i sta­ndardna ekipa muzičara (poja­čana saksofonistom) se pojavi­la na bini i za sam početak sa "Zvucima ulice" počela da izma­mljuje osmehe i sećanje na ne­ka lagodnija vremena. Da se Neno Belan ipak bavio prouča­vanjem tradicionalne rock kultu­re i da ju je proučio na pravi nepatvoreni način dokazala je i "Lucija", da bi uz "Rock ga­lamu" sve bilo potaman. Belan, iako obučen, pa u dva broja manju košulju minimum, je vodio publiku kroz dobro poznat repretoar i usled očiglednih problema sa promuklošću, davao je više šanse auditorijumu da se iskaže.
Nije bilo potreno ponavljati komande više puta, sve je teklo kao da je u pitanju sni­manje živog albuma i svako se trudio da da svoj maksimalni doprinos opštem ve­selju, a to se posebno odnosi na saksofo­nistu (odličan solo u "Pričaj mi o ljubavi"), koji je po prvi put sticao naklonost BG pu­blike, svojim istupima uz Belana i rasvira­vanjem već poznatih melodija. Možda je upravo to rasviravanje i poremetilo dinami­ku koncerta, isuvuše dugo je to trajalo u pojedinim pesma­ma, ali to je bio jedan od efektnijih načina za mene, a dosadnijih za publiku evidentno da se prevaziđe i zakukulji Nenova očigledna prehlada. Momčad se svojski držala i uz "Dane ljubavi" i "Bambinu" podigla publiku na nivo jednog dobrog koncertnog hora.
To je sve bilo dovoljno za kratku stanku, da bi situacija krenula da se razmrdava uz "Sunčan dan", kao i "Jagode i čokola­du" (poenta te pesme mi i dalje, a sumnjam da će i u budućno­sti biti jasna. Jasna? Vera? hm... o kome se tu radi?) i opet uz paklene zvuke "Gretscha", onaj deo koji ja najviše volim "Kucaj opet", a u refrenu i u originalu "Keep On Knockin", pa onda us­talasana "Điri, Điri"... I zbog obaveza morao sam da od­em sa koncerta koji je opet počeo da dobija na dinamici i ra­zigranosti, a kako i ne bi kada su protagonisti prekaljeni maj­sto­ri dobrog raspoloženja koje je i vrlo bitno za u uvodu pomenuti datum.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan