SSM
Klub Žica
Beograd, 31.01.2009.
E, pa ga­ra­ge­-psyche­de­li­c-e­le­ctro­-pro­g-kra­u­t ro­ck me­ni i ne zvu­či pre­te­ra­no pri­ma­mlji­vo, ali vi­ša­k isku­stva ni­je na odme­t. Uo­sta­lo­m, po­sto­ja­la je ne­ka mi­no­rna mo­gu­ćno­st da to ipa­k ne zvu­či lo­še, uzi­ma­ju­ći u obzi­r ne­ke pre­đa­šnje svi­rke be­ndo­va sa isto ta­ko mno­štvo­m ra­zno­vrsni­h pra­va­ca u opi­su svo­ji­h ža­nro­vski­h odre­đe­no­sti... No, da ne fi­lo­zo­fi­ra­m pre­vi­še ne­go da pre­đe­m na stva­r.
De­tro­i­tski tro­ja­c SSM (za­ni­mlji­vo je mo­žda da je na­zi­v be­nda od po­če­tni­h slo­va ime­na sa­mi­h čla­no­va isto­g, što zna­či da bi se na­zi­v be­nda mo­ga­o pre­me­ni­ti u slu­ča­ju pro­me­ne ne­ko­g od nji­h), po­vo­do­m pro­mo­ci­je albu­ma " Bre­a­k Yo­u­r Arm Fo­r Evo­lu­ti­o­n" go­sto­va­o je i u Be­o­gra­du, pre­ci­zni­je u Ži­ci, pre­d ve­ć ne­ka­ko sta­nda­rdni­m bro­je­m lju­di (o­ko 60-a­k ). Ne­ka­ko smo ste­kli uti­sa­k da je u De­tro­i­tu bu­bnja­ri­ma za­bra­nje­n odla­za­k fri­ze­ru, be­rbe­ri­nu ili uo­pste ko­ri­šće­nje se­či­va na­me­nje­ni­h to­j svrsi, po­što je i ova­j (ka­o i ne­ki iz pre­tho­dni­h de­tro­i­tski­h be­ndo­va ko­je smo ima­li pri­li­ke da vi­di­mo­) izgle­da­o, bla­go re­če­no, ka­o Je­ti­! Ali do­bro, to ne zna­či da to uma­nju­je nje­go­vu "u­da­rnu" mo­ć pa­li­ca­ma i ene­rgi­čno­st.
Šta­vi­še, mo­žda je u to­me fo­ra. DJ - po­st hi­ppy-psyche­de­li­c uve­rti­ra bi­la je za­i­sta pri­kla­dno uvo­đe­nje u ono što na­s je če­ka­lo.
I ja bi­h se slo­ži­la sa "še­fo­m " da su u po­sle­dnje vre­me ne­što aktu­e­lni­ji be­ndo­vi sa adre­se no­ba­ss.co­m. Ovi su to pre­te­ra­no na­do­kna­di­li jo­š na sa­mo­m po­če­tku svi­rke ve­šta­čki­m ba­so­m sa kla­vi­ja­tu­ra ko­ji mi je po­di­ga­o di­ja­fra­gmu do sa­mo­g grla (što sa­m ja uspe­šno re­ši­la sa pa­r gu­tlja­ja pi­va ). No­i­se, no­i­se, no­i­se intro sa­mo je obe­ća­va­o ši­zo­i­dni na­sta­va­k. O, da, bi­lo je tu pre­ta­pa­nja zvu­ko­va i pra­va­ca iz psyche­de­li­c gru­nge - ro­ck-a u si­nte­ti­čki po­p, da­nce, da bi se na­re­dna pe­sma obre­la u indi - fu­nk-u i onda sve pla­nu­lo u di­sto­rzi­ra­ni ga­ra­ge pu­nk - ro­ck! Sve­o­pšti uti­sa­k je da ne ro­bu­ju ne­ko­m odre­đe­no­m zvu­ku ili­ti ško­li, ali sva­ka­ko tu do­mi­ni­ra so­ni­čna psi­ho­de­li­ja sa kla­vi­ja­tu­ra, uprko­s pršte­ćo­j gi­ta­ri i di­na­mi­čno­m bu­bnju. Pro­sto ko­nsta­ntno kro­z sva­ku pe­smu po­i­gra­va ta­j ele­ctro - pro­gre­ssi­ve, te sa­mi­m ti­m ru­ši ona­j ko­nve­nci­o­na­lni, sta­ri do­bri ga­ra­žni, ro­ck ili pu­nk - ro­ck zvu­k. To je po me­ni skrna­vlje­nje isto­g i ta­čka.
Svi­rku smo ure­dno na­pu­sti­le pre kra­ja što, mo­ra­m da pri­zna­m, ra­di­m izu­ze­tno re­tko. Po­sto­je dve mo­gu­ćno­sti - ili ne­ke stva­ri ne idu je­dne sa dru­gi­ma ili to pro­sto mo­j sto­ma­k ne mo­že da sva­ri­!
Text by Boba Ranđelović
Photo by Anamarija Vartabedijan