NAFTA
Klub Žica
Beograd, 17.01.2009.
Na ne ne­što pre­te­ra­no ve­što izre­kla­mi­ra­no­m ko­nce­rtu (sa­mo pu­te­m my-spa­ce­a­) Su­bo­ti­čko­g sa­sta­va Na­fta, u Ži­ci, uz odvra­tne ste­pe­ni­ce, na­šlo se sve­ga 40-a­k lju­di. Ma­lo, za ova­ko do­ba­r be­nd, mo­žda ope­t mno­go s obzi­ro­m na sve­u­ku­pno sta­nje u ko­me ca­ru­ju "tri­bu­te" i "co­ve­r" be­ndo­vi, be­z so­pstve­ne ide­je. No, to uo­pšte ni­je po­re­me­ti­lo mo­mke iz Su­bo­ti­ce da u sa­t vre­me­na pre­dsta­ve svo­j de­bi albu­m "Sa­mo se­nke pro­la­ze" u pu­no­m sve­tlu (ni­ks se­nke­).
Ovo­ga pu­ta no­va po­sta­va ovo­g tri­a ko­ji pre­dvo­di Ba­ne (vo­ka­l+gi­ta­ra, ne­ka­da­šnja Džu­ke­la­) u sa­ra­dnji sa sta­nda­rdni­m bu­bnja­ro­m Ale­kso­m i no­vi­m ba­si­sto­m Ri­sto­m, na­ko­n vrlo kra­tke to­nske­-pro­be pre­d sve­do­ci­ma ko­nce­rta je kre­nu­la mi­d-te­mpo ene­rgi­čno i hi­pno­ti­šu­će sa pe­smo­m "Su­vo mo­re". Va­lja­o se ri­ta­m ja­k, i na Ba­ne­to­vu ne­sre­ću ga­zi­o nje­go­v vo­ka­l, ali ta­ko je to u Ži­ci, ne mo­že se sve ozvu­či­ti ka­ko bi tre­ba­lo. No, hra­bro srce i vo­lja ju­na­čka su se izbo­ri­li i sa ti­m pro­ble­mi­ma i ve­ć na tre­ćo­j pe­smi "Sva­či­ja slo­bo­da je dru­ga­či­ja" mo­glo se ra­za­zna­ti šta Ba­ne že­li da ka­že svo­ji­m te­ksto­vi­ma. A go­vo­ri mno­go to­ga, na vrlo do­ba­r na­či­n. Ia­ko je be­nd odsko­ra sta­o na no­ge i pro­mo­ci­ja albu­ma ni­je do­ži­ve­la pu­n za­ma­h, su­pe­r je bi­lo vi­de­ti (ne ba­š i ču­ti­) da su po­je­di­nci iz pu­bli­ke zna­li sko­ro sve te­ksto­ve. U ta­kvo­j pa, po­pri­li­čno opu­šte­no­j atmo­sfe­ri Na­fta je sa­svi­m si­gu­rno (u­z fe­no­me­na­lne vi­rblo­ve Ale­ksi­ne­), na­sta­vi­la da po­la­ko i su­gu­rno me­lje.
Pa­rdo­na ni­je bi­lo, ni­ti je tre­ba­lo da ga bu­de. Ne­ma tu pro­sto­ra za to, ova­j alte­r-psyche­de­li­c-ha­rd-ro­ck-ga­ra­ge ima do­vo­ljno me­sa i do­vo­ljno pe­sa­ma u po­vo­ju ko­je mo­gu bi­ti opšta me­sta da­na­šnje­g srpsko­g ro­cka. Tu pre sve­ga mi­sli­m na dve ko­je je Na­fta ispo­ru­či­la u pa­ru: "Ži­vo­t ni­je su­pe­rma­rke­t" i "Sa to­bo­m ima­m sve". Ko­d nji­h ne­ma vre­me­na ni za pra­za­n ho­d u pe­sma­ma, sve vrlo si­gu­rno kli­zi i ra­zvi­ja se do kre­še­nda ko­ji­m Ba­ne si­gu­rno ko­ma­ndu­je, uprko­s po­vre­me­ni­m te­hni­čki­m pro­ble­mi­ma, ali to u to­ku ovo­g ko­nce­rta i ni­je bi­tno, bi­tno je bi­lo vi­de­ti i ču­ti be­nd ko­ji zna šta ho­će i zna ka­ko to da ostva­ri, a to kro­z pe­sme ka­o što su jo­š: "Ba­lka­nsko za­vi­ja­nje", "No­vi Ka­stro" i "Kre­će­m se ka su­ncu" i mo­že da ura­di. Sa­t vre­me­na le­kci­je iz po­de­le so­pstve­ni­h ose­ća­nja sa pu­bli­ko­m ko­ja je pre­mi­je­rno ima­la pri­li­ku da vi­di ova­j be­nd u Be­o­gra­du. Na­da­m se ne i po­sle­dnji pu­t.
Epi­zo­da sa Džu­ke­la­ma je go­to­va, osvrta na to u ovo­m slu­ča­ju ne­ma, mo­žda je ta­ko i bo­lje je­r je ova­j no­vi de­ri­va­t ite­ka­ko do­ba­r i ja­k. Na­fta se po­la­ko le­pi, tre­ba sa­če­ka­ti jo­š sa­mo na ona­j pra­vi bu­m.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan