FEEL BERLIN
Uvek je lepo otići negde za novogodišnje praz­nike, pa maker i u Berlin (jedan od omiljenih gra­dova Joey Ramone-a, Bowie-a, Reed-a i drugih zna­nih i neznanih junaka. Za ovaj webzine, na to putešestvije su krenuli draga saradnica Boba sa pra­tiocem kapetanom Terzom iz S.u.S-a. Zanim­ljiv izveštaj sledi… ima u Berlinu dosta rockerskih stvari, a o kulturnom bogatstvu ne treba preterano trošiti slova. O nedonošenju piva ćemo kasnije...


Po polasku nas je poslužilo mirno more, te smo u Prag pristigli u podnevnim časovima. Uz celodnevno brrrrrrundanje zbog zimoće us­peli smo da obiđemo neke znamenitosti tog divnog grada. Zagrevanje uz češko pivo smo imali u restoranu "Beograd" (gde god odeš - u Beograd svrati), pa kasnije i u nekoj pivnici. Sve u svemu, potrebno je više od jed­nog popodneva da se sve lepote tog grada vide i da se u njima uživa.


Noćno putovanje ka Nemačkoj proteklo je u gužvanju, prevrtanju po sedištima busa i pokušajima od sna. Na vreme sam se pro­budila da ne propustim ulazak u ledeni i izjutra sumorni Berlin. Po pristizanju u ho­stel i opsadi svih kupatila kojima je isti raspolagao nismo gubili vreme-pribavili smo karte metroa, svi smo raspolagali ka­kvim vodičima kroz Berlin i nas nekolicina smo se uputili ka gradu! Prva destinacija bila nam je stanica ZOO (verovatno svima poznata po knjizi " Mi deca sa stanice ZOO"). Usledio je obilazak Memorijalnu crkvu kralja Wilhelma , jedan od simbola Berlina! Uz reku, uputili smo se ka Kultur Forumu i tu videli zgrade Nove nacionalne galerije, filhar­monije, državne biblioteke, muzeja primenjene umetnosti i odatle nastavili put Potsda­mer Platz-a. Tamo smo naišli na ostatke Berlinskog zida i kobajagi vojnika koji ti za fa­ntistična 3 evra izdaje isto tako kobajagi vize za prelazak iz West u East Berlin. He, kad bi on samo znao koliko smo mi papira morali da prikupimo i koliko sati da čekamo za pravu nemačku vizu, bilo bi mu jasno zašto smo ga elegantno zaobišli! Dalje, uz pauzu za koji topli napitak, pošto smo za nama ostavili već pozamašnu kilometražu, čekala nas je famozna i velelepna Brandenburška Kapija! Nju treba videti izbliza i osetiti svu nje­nu veličanstvenost! Nema reči kojima bih je opisala. Prosto budi osećaj straho­po­štovanja kad se nađete ispred nje!
Nezobilazna u obilasku kultur­nih zdanja Berlina je i ulica Un­ter den Linden koja vodi od ka­pije ka Alexanderplatz-u a koju ulepšavaju zgrade kao što su Be­rlinski istorijski muzej, zgra­da nemačkog parlamenta, Kro­n­prinzenpalais - palata pre­sto­lonaslednika, Neue Wache - ra­t­ni memorijal, zgrada državne opere, Bebelplatz, Pariser Pla­tz... Po prelasku reke Špre, svr­a­tili smo do Marksa i Engelsa, tj. do njihovog parka i uslikali se sa njima. Nemoguće je ne videti i ogroman TV toranj na Alexanderplatz-u. Tu negde se mi, kapetan i ja, izdva­jamo i naravno nenstrpljivi da što pre pronađemo te radnje sa pločama i krpicama ka­kvih kod nas nema, hvatamo metro ka Kreuzberg-u. Pod nazivom "Wild at Heart" nalaze se klub, kafić i "multipraktična" radnja u kojoj možeš pronaći svašta - obuću i odeću, accessories, pa i po koju glupost. Jednom rečenicom-ako si punk-rocker, psycho-rocka-štagod biller, pa ček i metalac - to je radnja iz koje ne možeš da izađeš bez makar jedne (ako ne više) stvari, a najradije ne bi nikad ni izašao! (That's the point!). Opako nam fali jedna takve vrste ovde u Srbiji, ali nažalost još mi nismo te sreće (ajde de Bobo, ta kada se Felix prosiri... op. D.V.)! U sklopu radnje, samo sprat iznad nalazi se kafić. I to kakav kafić- kao da smo upali u neki film! Dočekale su nas zanimljive face više istetoviranih gospodina sa zanimljivim psychobilly frizurama u rokericama i nekoliko "leopardastih" cica (uključujući i osoblje) koje, što se tetovaža tiče, svakako ne zaostaju za gospodom! Kafić je jako simpatično opremljen, a pritom je i izložbeni prostor, što smo primetili iz izloženih dela! Odlučismo da tu predahnemo! Uz nemačko pivo i r'n'r garage iz '60-ih odlučili smo da iste večeri odemo i na svirku nemačkog benda Heartbreak Engine koja je bila u njihovom klubu odmah pored. Obišli smo još jednu radnju sa pozamašnim izborom ploča, diskova, majica i tu pazarili nekoliko ploča! Najradije bi kupili pola readnje, ali finansijsko stanje nam to nije omogućavalo!
Za fantastičnu (njima verovatno simbo­ličnu) cifru od 10 evrića imali smo prilike da čujemo dva benda. Predgrupa "Ho­rrorkabinet" je već svirala kada smo mi stigli, pošto je svirka, gle čuda, počela na vreme! Uz zvuk nekog pop-punk-a (ču­dna mešavina zvuka The Hives i Al­caline Trio), klub se punio (a to znači da je zaista uskoro bio pun) a atmosfera je bila odlična! Prva zanimljivost u klubu je bio šank, koji ne mogu da preskočim u ovom delu pisanija, zbog zanimljivog prizora - dve starije pin-up istetovirane Helge (jedna od njih u suknjici sa lobanjama) vešto su dodavale kriglu za kriglom mušterijama. Fascinantan prizor! Mi smo se uparkirali blizu tonca (nadomak šanka), ispijali to nemačko pivo, uživali u svirci i odgonetali zanimljiv enterijer kluba. Takođe sam morala da primetim jedan detalj - većina ljudi u klubu, iako različitih generacija, imali su sličan stil odevanja- kao da su se svi snabdevali u prethodno opisanoj radnji i njoj sličnim. Divno je videti tako nešto. Pauza između bendova je potrajala malo duže, ali to ne znači da su se ljudi smorili i demonstrativno otišli kući! Štaviše, svi su se vidno dobro zabavljali, polako se smenila publika u prvim redovima, iskočiše svi likovi sa psychobilly frizurama i uskoro je pet momaka iz Heartbreak Engine-a započelo svoj energičan nastup. Dinamični punk-rock, pa možda čak mogu da kažem i punkobilly (zbog šmeka koji im daje kontrabas), od samog početka prštao je sa bine što je sve vreme bilo praćeno burnom reakcijom publike. Videlo se da tamo ljudi cene bend koji su došli da čuju/ vide, i da stvarno uživaju, što lepo znaju i da pokažu! Samim tim se razmena energije između benda i ljudi sve vreme osećala i iz pesme u pesmu povećavala! Odlična svirka! Recimo, zanimljivo je da se sve ovo događa u predgrađu Berlina, što samo može da govori o tome koliko je tamo podjednako u svim delovima grada razvijena subkultura! ( Pa, zamislite kod nas svirku nekog domaćeg benda, negde u M.M.Lugu, gde je pritom klub pun ljudi raznih generacija! NEMOGUĆA MISIJA!!!)
Drugog dana smo se napokon odmorili. Sa društvom smo popodne otišli opet u Kreuzberg. Posle šetnje i obilaska tog de­la grada, odveli smo ih u nama već poznat kafić i uz pivo smišljali smo plan šta i kako za predstojeću novogodišnju noć!
Na putu ka Brandenburškoj kapiji prošli smo pored grandioznog Stuba Pobede! Zauzeli smo mesto blizu stage-a na kom je svirao neki bend obrade rock klasika. Raspoloženje je uz onih -10° celzijusovih bilo krajnje praznično! Ljudi raznih dobi su pevali, skakali, i sve je pomalo, uz miris kobaja i kuvanog vina, ličilo na vašar, ali opet mnogo drugačije nego kod nas! Velika razlika je takođe, što nismo čuli i videli da je ijedna petarda bačena u toj zoni! Eto! To je valjda sasvim dovoljno! Novu 2009-u smo dočekali uz šampanjac i vatromet! I bilo je baš lepo! Ali zima nas je uskoro pobedila! Ubrzo smo nastavili proslavu sa društvom u toploj sobi hostela!
Ovu godinu započeli smo obilaskom kraljevskog gradića - Potsdam nado­mak Berlina. Sam grad je kao iz baj­ke, a pritom je vrlo važan za nemačku istoriju. Kralj Friedrich Wilhelm je po­digao većinu zdanja, tačnije grad je postao sedište kraljevske loze. Tako­đe je u Potsdamu Hitler postao zva­ni­čno firer i tamo je Nemačka pode­ljena na četiri dela na poznatoj pot­sdamskoj konferenciji. Za kratko vre­me koliko smo tamo bili uspeli smo da obiđemo sva tri fascinantna dvorca, vidimo kraljevske letnjikovce, prošetamo i uživamo u prelepim parkovima. Nakon posete Potsdamu, dan smo začinili večernjim izlaskom sa društvom u Shonenberg. Prvo po izlasku iz metroa beše spomen ploča palim gejevima (koje je Hitlerova nacistička vojska streljala za vreme drugog svetskog rata), a to nije čudno ako se uzme u obzir da je Shonenberg gej deo grada. Muški deo društva je sprovodio u delo onu poznatu - pamet u glavu, dupe uza zid. Nakon potrage za adekvatnim lokalom gde bi smo popili po koje švapsko pivo i ludo se proveli, izabrasmo Scotish pub, gde nas nisu dočekali golišavi škotski konobari u kiltovima, već ekipa više nalik vozačima MAN kamiona i zalutalim Ukrajinkama. Odmeriše nas od glave do pete, a mi zauzesmo počasno mesto pored jukebox-a! Mi ne bi smo bili to što jesmo da nismo stoički branili jedno od naših obeležja, a to je- gde god se pojaviš, atmosferu napraviš! Pevali smo na "tečnom nemačkom", pojeli sav čips, čak uspeli da ih ubedimo da nam uključe jukebox i na kraju i "plesni podijum" zauzeli! Za to vreme, malobrojna, ali simpatična grupica za šankom, takođe se dobro provodila uz po koji pljesak po zadnjici! Da rezimiram-ispratili smo sve goste, dobili puno čipsa, pili švapsko pivo, super se proveli, slikali se sa šankericom "Helgom" i zakasnili na metro! Ali ne mari, to je Evropa- tamo noćni bus ide na svakih pola sata!
Pretposlednji dan u Berlinu proveli smo šetajući gradom i za taj dan smo ostavili dve važne destinacije. Prva je bila muzej Ramo­nes-a! Da, da, ni manje nji više nego se neki pametni Nemac (pritom fan Ramones-a) dosetio da od svojih suvenira koje po­seduje sa mnogobrojnih njihovih koncerata preseli iz svoje sobe u određeni prostor u gradu, sve to lepo zastakli, okači na zidove, u sklopu toga otvori kafe i sve to lepo unovči. Sjajno! Tamo se mogu videti plakati i majice sa njihovih turneja, fotografije, Johny-jeva gitara, razni odevni predmeti (fanova) sa potpisima Ramones-a, primerci prvog punk fanzina pod nazivom "Punk" (a kako bi se drugačije zvao) i raznih sitnica vezanih za njih i njihove živote. Unu­tar muzeja je i prostorija u kojoj se puštaju dokumentarci, svirke i intervjui, gde lepo možeš da sedneš i dodatno uživaš. Za određenu cifru možeš sebi da kupiš i majicu (načalost samo to tako da bi mogli malo da prošire ponudu što se tih stvari tiče). Lepo je videti da bar tamo negde ljudi mogu svoje ideje da pretoče u delo, a još je lepše što tamo negde to i opstaje. Druga destinacija za taj dan bila je East Side Galery-tačnije ostatak Berlinskog zida gde je očuvan u kontinuitetu 1350 metara. Čudno je kad vidiš deo istorije ispred sebe. Nekada je taj zid delio taj fantastičan grad i ljude u njemu, a danas je iscrtan grafitima i ispisan raznim parolama! Takođe i zid izaziva neki čudan osećaj kad ga vidite kako se prostire u nedogled duž ulice! Potpisali smo se na zid, i na neki način upali u delić istorije! Za opuštanje i kraj tog dana, otišli smo u šoping da trošimo novac koji nam je preostao!
Za poslednji dan u Berlinu ostavili smo Chekpoint Charlie-mesto gde je nekada bio granični prelaz između američkog i francuskog dela Berlina. (naravno, tamo su ljudi od svega napravili turističku atrakciju, pa i od toga). Precrtali smo i tu tačku na kar­ti, utrošili još koji snimak na kaoba­jagi vojnike koji na -15° smeškaju na svaki "škljoc", i nastavili dalje da još jednom pred polazak vidimo Brande­n­buršku kapiju i prošetamo kroz Un­ter den Linden. Tamo smo naišli na svakako nesvakidašnju scenu-zbog trenutnih poli­tičkih dešavanja u Palestini, duž cele ulice šetali su demonstranti islamske veroispo­vesti.. I bilo ih je mnoooogoooo, mnoooogooo! Prošetali smo još malo i u večernjim satima napustili smo Berlin! Put je protekao uglavnom u razmeni utisaka.
Narednog dana smo imali kratak obilazak Budimpešte, i svi smo pod pritiskom umora i još uvek pod utiscima iz Berlina, jedva čekali da zapravo nastavimo put Beograda.
I to je to.. Sada znam zašto su nam ljudi koji su bili u Berlinu govorili da ko tamo ode, mora jednom opet da se vrati. Jedino sigurno je da smo sada i mi istog mišljenja!
Text by Boba Ranđelović
Photo by Boba & kapetan Terza