STARFUCKERS
Living Room SKC
Beograd, 09.01.2009.
Debeli minus (što u novčaniku, što u vazdušnoj smrzoturi), nije obećavao baš neku valjanu posetu navrat-nanos najav­ljenom nastupu Starfuckersa, kojih u BG-u nije bilo pa, mi­nimum nekih pet meseci. E, sada pošto su ljudi čudna sor­ta, sve je ispalo sasvim solidno i oko 100 posetilaca je doš­lo da čuje jedan od retkih cover bendova sa mnogo druga­čijim repertoarom od svoje muzičarske sabraće. Ispostavilo se sasvim dovoljno za dobru atmosferu (uz standardno do­bar zvuk u Living Room-u i standardno odvartnu "binu"), koja je i uobičajena na njihovim nastupima, naročito kada se očekuju "ONE" pesme. A do "onih" pesama je valjalo stići.
Na početku nastupa Starfuckers su bez pardona i vrlo si­gurno i nabijeno odrapili dve Therapy? Obrade. "Nowhe­re" i "Screamager", a zatim "Pet Cematary" od "braće" Ra­mones, koja je zvučala kao da je Therapy? sviraju. Uop­šte, sve gitarske deonice koje Alen ("Imam novog Gib­sona") Jovanović svira, imaju taj Therapy? rifažni šmek, što je za svaku pohvalu. A onda je došao na red i splet opšte poznatih narodnih igara započet sa "Minijaturom" Starih pizdi, da bi se Starfuckers u punom sjaju iskazali u obradi onog "pišaoničastog" benda "Uzalud pitaš". Opas­na obrada, bez prenemaganja i puna živog punk-rock rit­ma, koji od te kompozicije haustora, pravi pesmu koju ja u ovakvoj izvedbi mogu i da odslušam. Ako je nekome nešto čudno, napisaću nešto što nije etički opravdano ali ja ne podnosim, mrzim itd Haustor i to uspešno već dugi niz go­dina. Dok su svirali to "uzaludno pitanje", prisetih se kako su me Goblini odvukli '95 go­dine na Haustor, dan posle njihovog koncerta u Skoplju. Kako smo Fric (tadašnji bub­njar Goblina) i ja "psovali sve vreme koncerta što one na bini... ma da, dobro je podsetiti se. Ali zato je domaća publika, neuništiva, oni očigledno vole sve, na jeziku na kom mo­gu da pevaju, samim tim su zdušno i sa oduševljenjem pozdravili ovu verziju pesme Haustora. Splet sličnih pesama se nastavio uz obrade Azre, EKV-a, Idola, Metka koje je ritam sekcija Max (bas, vokal) i Ivan (bubanj, vokal) zdušno "metalisala", čisto da bi se dobilo na žestini koju originalne verzije nisu imale. Prvi deo seta je ipak priveden kraju uz "White Wedding" (vokal Max), "Faith" i "Rocky". Zadovoljavajuće energično i začuđuju­će uz vrlo malo pošalica između pesama kojima je Jovanović sklon. No, rezime prvog poluvremena je bila dobro skrojena set-lista, na kojoj se evidentno dosta radilo i sas­vim stabilan bend, koji ne preteruje u želji za instrumentalnim dokazivanjem (što bi i bilo pogrešno, ne i nemoguće) + dva tri "opasna nagruvavanja pesama".
Pauza je zaista bila kratka (otprilike kao u poluvremenu fuzbalske utakmice + ponov­ljeni golovi i dobri potezi) i Starfuckers su krenuli u drugi deo seta u kome su svi očekivali da čuju "One" pesme. Prva od njih na repertoaru je bila pesma bratskog benda koji se nekada odazivao na ime Džukele: "Amerika". Da, dobro pomama i sve što ide uz to je ispratila i ovu pesmu, a svega nekoliko pesama kasnije među ko­jima je bila opasna rockačina "San" inače prva autorska pesma Starfuckersa, usle­dilo je i glavno jelo. Pesme Goblina su konačno došle na red i očigledno je da i danas umeju da naprave frku kao onda kada su nastale. "Trag", "Ona", "Daleki put", "Anja, vo­lim te", "eLeSDi se vraća kući", "Punk's Not Dead" i "U magnovenju" su dale publici ono po šta je došla. Poruku, stav, zezanje i dobru koncepciju pesama, a to je upravo ono što mnogim današnjim domaćim bendovima fali i kako mi se čini faliće im i dalje. Za sam kraj "San" je odsviran još jednom ne bi li publici pesma ušla u uši. Ulazi i prvi put, nije nikakav problem, sve je vrlo pamtljivo i višeglasje radi svoj posao, baš kao i čvrst, na momente i brz ritam.
Kao prva autorska pesma "San" je obezbedio dobru polaznu osnovu, a sada što je toj pesmi za porađanje trebalo jedno dve godine... eh, ako se rukovodimo tom logikom (a može i prostom matematikom) debi album Starfuckersa će izaći negde 2029, na primer u proleće. Nadam se iskreno da će ovaj odličan trio, uskoro doneti odluku šta želi od svoje karijere. Na to Hamletovsko pitanje: biti dobar cover bend ili biti samostalni autor­ski muzički radnik, treba ipak dati odgovor. Ako prevagne prva solucija onda na njihove svirke treba dolaziti jer će se sasvim sigurno dobiti dobra porcija rock'n'rolla sa punk-rock-metal primesama. A, ako se bend odluči za drugu opciju, imaćemo dosta mogućih hitova, potencijal je prikazan na opštu radost svih prisutnih. Zvezde su predskazale da će biti j...nja.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan