DIORAMA
Dom omladine
Beograd, 20.12.2008.
Diorama do iznemoglosti voljen i obožavan Nemački bend u zemlji Srbiji (kod darkwave, gothic i EBM populacije), je došao da po drugi put priredi katarzu svim njihovim poštovaocima, a bilo ih je u Domu omladine, oko 600 komada. Uopšte nije lo­ša cifra za bend koji je ovde eksponiran samo u underground krugovima.
Uopšte i nije loša cifra za videti u ve­likoj, renoviranoj sali Doma omladi­ne, sve je delovalo vrlo ozbiljno, baš kao i trenutak kada je Torben Wendt (vokal) sa jedno 30-ak minuta zakašnjenja seo za klavijature i uz pomoć svog vrlo jakog, sugestivnog glasa i prstiju koji su prebirali po drikama započeo, ispostavilo se, dvoipočasovni koncert sa pesmom "Shadow Play".
U tom trenutku je sve delovalo vrlo oz­biljno, tamno i mračno baš kao i veći­na pesma Diorame, koje su očigledno nastale da bi se rasprostrle po pano­rami u ograđenom prostoru. Huk pub­like i još jedna pesma samo uz frontmena, nagrađena aplauz­om, jasno je stavljala do znanja da će Diorama otići još jednom kao pobednik iz Beograda. Otišavši sa bine, Torben je propustio trenutak ključanja u publici, a njega su doživeli klavijaturista Fe­lix Marc, bubnjar Marquess i gitarista Sash Fiddler (sa Metallica majicom i željom da bude HM gitarista, ali mu ne daju), skupina ljudi koja liči na sve, samo na bend već pomenutog profila. Da je neko nasumice izvukao isto tako četiri posetioca iz publike i postavio na binu, imao bi odlično stilizovan i dizajniran bend, ovako Diorama je na tom polju bila daleko ispod ideje i muzike koju nude. A, upravo to što Diorama nudi, je i razlog zašto taj bend nije izašao iz underground miljea.
Muzika je sama po sebi, kao i kod većine bendova sličnog profila poprilično dehum­anizovana i sklona repeticiji i ne baš pre­terano instrumentalnom razvoju događa­ja. Kod Diorame vokal i sam bit gađaju publiku i teraju je na izvijanje, kakvo smo mi malo stariji prvi put videli u spotu za "Rain", nekadašnjih "gothic" majstora The Cult-a. Samog sviranja, iako je tu i gitari­sta (koji se baš i nije ni nešto čuo) i bub­njar (koji uglavnom akcentuje na činela­ma i udara po tomovima, jer bas ide sa matrice) i nema nešto preterano, ali zato Torben Wendt zna kako se radi posao. Uz adekvatno osvetljenje i njegovu razigranost, kao i nekoliko silazaka u pit, bliže publici Wendt je suvereno gospodario donjom salom Doma omladine, bez obzira da li je nudio "Champagne For All" ili je sve hteo da uvede u "Burnin' Hot" stanje. Konci ove darklwave igre su bili samo u njegovom glasu, koji je ujedno i najjače oružje ovog benda (neki tvr­de da su to i txt-ovi pesama, treba im verovati, znaju o bendu mnogo, mnogo više nego ja), ali ono što svakom posetiocu koji nije fan ovog benda može da zasmeta je jedno­ličnost pesama i tu nema nikakve pomoći, čak ni njihov prvi hit "Advance", nas nekoliko "iskusnijih" nije mogao da natera na neko poztivnije mišljenje o ovom vrlo dobrom ben­du očigledne B kategorije.
Mada, ako se publika računa, a publika je kao i u velikoj većini slučajeva bila oduševljena i nije dala bendu da siđe sa bine onda je Diorama bila velelepna. Po svim parametrima: dva bi­sa, pregršt hitova, dve pesme sa budućeg albuma, veseo be­nd (smatra li im se to plusom ili je to za osudu kod prisutne populacije?), je sasvim dovoljno za jedan pristojan (po neki­ma odličan) koncert. Zašto li sam onda ja nezadovoljan? Ah, da, ovo me ne radi nimalo a i ne čuh ni momenat svirke koja nije šematizovana... ipak ovo beše jedno zanimljivo iskustvo, a na njima se uči.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan