SOUND WALL festival, dan I
Erupcija (feat. Zlatko ex-Griva), Balkan
Televizijski Studio Kanala 9
Novi Sad, 13.12.2008.
Vedro nebo i bla­to pod nogama, divno veče. Da se odmah razume­mo, bina je bila mala za Erupciju, i za još neke, ali pogotovo za njih. Premda je petorka u pitanju, to je u glam/heavy maniru va­spitana bagra koja zahteva prostor za izražavanje svojih krajnjih… emocija, jeli. Ne gubeći ni trenutka na uvod, gr­unula je "Pakleno vruće" koja je doslovno povukavši temperaturu na gore, dala naslutiti kako će izgledati sledećih tridesetak minuta, eruptiranja. Bend već ima kraću historiju (kao nekadašnji "Autostoperi" 2004.-'06. posvećeni mahom liku i delu Davida Cover­dale-a, a od prošle godine pod novim imenom i ličnim stvaralaštvom), u sastavu Dejan Antić (vokal), Igor Andrejević (bas), Filip Milisavljević (klavijature), Aleksandar Gabrić - Gaba (gitara) i Igor Rojka (bubnjevi). "Telo kaže da", jedna od onih zarazno melodičnih, samo je nastavila zahuktavanje, Gaba vidno u "elementu" nije štedeo one potpuno kult­ne i neprolazne poze i skokove, rizikujući da se upetlja u kablove, ali pokazao se dovolj­no spretan da izađe s tim na kraj, balansirajući između Igora i Filipa na solažama, svi su se potrudili da odrade svoj deo posla, Rojka se nije video ali se čuo, dok se Dejanov vokal takođe pokazao na visini zadatka (mada bih rekla da tu još ima neka skrivena ko­čnica koja čeka da se otpusti, vremenom). Tonac je opet bio prinuđen da iznalazi dobit­nu kombinaciju po svojim skalama, i relativno brzo je to postigao (ili sam ja barem tako nešto umislila). Usledila je "Bomba", "Slatka Lutka", pa "Sada sve se menja" jedna ba­lada sa sretnim ishodom (to je ona retka ugrožena vrsta) i glavnim težištem na vokalu, izbacila je Dejana u prvi plan u najboljem svetlu…(isto to iz foto perspektive govoreći).
Izašao je onda specijalni gost, Zlatko Ka­ravla iz nekadašnje "Grive" dočekan ovaci­jama, na kratko preuzeo glavni mikrofon, pa su nastavili zajedno i naravno ništa bez Coverdale-a, dobili smo demonstraciju te­škog bluesa zvanu "Mistreated", kao i par Grivinih hitova "Vojvodino, vojvodino što si tako ravna", "Što te tata pušta samu", i od publike uporno zahtevanu "Triput na dan". Veselo, nema šta. Mlada ekipa iz Erupcije (inače muzički obrazovana) da se prime­titi, svojim sviranjem, naoblakom (outfitom -odorom) i ponašanjem na sceni, odaje utisak pre stranog benda na gostovanju negoli domaćeg proizvoda, i u priličnoj meri gura pod nos pitanje, zašto jedna ovakva grupa čami u polusenci umesto da nesmetano i prostoprirodno ukliže na medijsku površinu, jonosferu, stratosferu… sa pristojnom produkcijom iza sebe. Ako je jedini razlog tome čekanje da se album kompletira, to će onda biti dobre vesti. Dakle ovo je tek početak (koji sigurno podrazumeva još mnogo rada na svakom segmentu), ali ovo što je moglo da se vidi večeras je vrlo obećavajuće.
Sitni sati proredili su posetioce i kraj je pripao lokalnim veteranima domaće scene, Balkan. Gospoda u godinama, zalepila su se nogama o pod bine na dalje ne mrdavši, ali su pokazali da se vrlo dobro sećaju svih redova i nota, pritom je to stvarno i zvučalo pristojno kao nekad, "Moji drugari", "Svečanost u našoj maloj firmi", "Tridesetpeta-še­sta"… Ujedno su i jedini koji su ispos­lovali bis! Eto ti sad… Sve ovo nije bilo lako organizovati, o čemu svedoči či­njenica da se veliki broj bendova odazvao isključivo na dobrovoljnoj bazi, i svi koji su uložili trud da se priča istera do kraja zaslužuju pohvale. Pa, šta reći… samo hrabro i dobre vibracije u Dva nula nula devetoj.
Text i photo by Tamara Jakovović