LAKA, ZBOGOM BRUS LI
Klub Sava, Sava Centar
Beograd, 08.12.2008.
Ne znam, Evrovizija me je oduvek nervirala, možda i više nego San Remo ili slični festivali koje sam morao da pratim kao de­te, mada su se na San Remu pojavili čak i Saxon i Van Halen, ali to je već neka druga priča. Uglavnom poslednjih godina se svašta dešava po Evrovizijama i to sada možda s nekim mazo­hizmom volim da ispratim (treba znati šta sve stomak može da podnese). A primetih i dosta HM-aca, počevši od Wig-Wam-a, preko Lordi-ja koji odnesoše pobedu i ne uručiše je nasledni­ku njihovom koji ima isto toliko uspešnu masku, a možda i nije maska. I dok mi "etna"-rimo, drugi razmišljaju o tom događaju. I tako se iz BiH desio Laka. Čuo sam album pre Evrovizije, bio mi je zanimljiv, tanko produciran i na momente me je nerviralo koliko me to pevanje podseća prevashodno na one iz Darkvuda i dosta. Na BG promociji u Dan­gubi Laka uživo sa bendom beše odličan. A onda Evovizija i pesma koje me je vratila u doba odrastanja i novotalasnog glupiranja. E, Laka je baš ubo taj newwave catch i odli­čno ga primenio, a sad što su se i deca primila, to već spada u domen sociologije.
A gde su deca u klubu Sava, Strava centra, jednog od najgo­rih zdanja za koncerte? Gde je publika koja ga je bezrezervno podržala u toku glasanja, gde su svi oni kojih ima preko 2000 (veliki tiraž za Srbiju danas, tek da se zna) koji su kupili nje­gov CD, gde je uopšte i publika koja voli da ide u Strava cen­tar na sve događaje? Niks, nema, njet, ostala kod kuće, ipak je Laka isuviše ART za Strava centraše, oni vole Sergeja da pate sa njim ili da se po 18.954 put smeju i šale sa Đoletom. Dobro, takvi i nisu potrebni na ovom "raritetnom" događaju.
Za početak "rariteta" od koncerta behu odabrani sada opet aktuelni, koloritni Zbogom Brus Li, koji su svojim pankburaškim setom, poprilično iznenadili i roditelje i decu koji su sedeli u stolicama ispred bine neprimerene pr­ostoru u kome se koncert dešavao. A i zvuk, baš kao i prže­nje od strane ZBL-a beše glasniji nego što su posetioci ov­og koncerta navikli (a beše i malo muljavo, jel' to brat tonca iz SKC-a?). Nebitno ovi veseljaci iz NS-a, opletoše uglavnom po materijalu sa novog albuma "Ukleti salaš" i uradiše po­s'o, makar za početak, a čak su ih primetili i neki novinari ko­ji, pa preko deset godina prate domaću rock scenu, e krajnje vreme i beše, dok se begiš beleše... a tambure opleše u ritmu Marte što udaraše.
ZBL efektivnih 30-ak minuta, pa kratka stanka i odjednom razglas proradi kako treba i Laka iza­đe na binu, pred oko 300 (računam i decu) pos­etilaca. Materijal sa albuma se ređao, a publika u rasponu od 3 pa do 50 godina se dobro zaba­vljala, uprkos stolicama raspoređenim da sme­taju. Neke od pesama sa albuma već imaju st­atus ozbiljnih "hiteva", koji doduše još moraju da sačekaju na brojniju publiku ali su hitevi ja­kako, tu prevashodno mislim na "Vješticu", "Mo­r'o" a i "Međed" nije za baciti, baš kao ni "Dže­mper", uostalom ko bi normalan bacao taj ode­vni predmet u ovo doba godine? Usviranost koju njegov "prateći" bend ima, je tolika da bi mnogi domaći baksuzi koji se smatraju muzičarima morali učiti na ovom kvartetu (gi­tara, bas, bubanj, klavijature), a dalo bi se naučiti i do Lake po pitanju koncertnih aran­žmana. Baš kao što je svoje pesme prilagodio za koncertno izvođenje, tako je prilago­dio i jednu EKV pesmu (valjda sa albuma "Neko nas posmatra", ne znam nikada nisam bio fan istog benda), svom šarmantnom štimungu.
I dok su se smenjivali lounge, funky, punky, rock zvuci, Laka je uz pratnju sestre Mirele (opasno peva uživo), pridobijao sve više i više simpatija, šetajući kroz lepezu što stilova, što ne­kome infantilnih, ali vrlo životnih pitanja. Laka što muzički, što koncertno ima onu "zezatorsku" foru koju su nekada BG ben­dovi gajili, a koji su neki drugi isuviše banalizovali, ali to ovde tek treba da se shvati pa će onda i publike biti više, siguran sam. Mali predah Laka je dao sebi, otprilike posle pedesetak minuta svirke, a tada je za dizanje atmosfere bila zadužena Mirela, koja je u poprilično brzoj verziji izula hit Slađane Milo­šević: "Miki, Miki", E, Miki, opasna verzija beše. Još pesma, dve i dođe na red i "Pokušaj" sa Evrovizije i napravi pometnju.
Opasna je to pesma, tvrdim i potpisujem.
Visoko profesionalan šou, sa merom urađen i prilagođen pro­storu. Vrlo, vrlo dobro, ako Laka nastavi ovako i ako pregura ovaj vruć šamar koji je dobio u hladnoj decembarskoj noći od neaktivne publike koja više voli da sedi kući, dobiće ovaj pro­stor jednog vrsnog šoumena i dobar niz kvalitetnih pop pesa­ma sa predumišljajem... hoće neko da mi kaže da su Killers bolji od Lake, pa možda ako su to oni Paul Di' Anno-ovi, ljudi nemojte se snebivati...

Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan