KOROZIJA
CK13
Novi Sad, 10.10.2008.
Sjajna je stvar vratiti se izdaleka, i istog da­na u noć, biti dočekana furioznom svirkom benda, koji sam zadnji put gledala, pre ne­kih... više stotina godina (verovatno tamo negde iz doba Goblina još - dobro da ne korodirah između tih vremena). Zašto, ne znam, to je već dublja zapetljancija... sreć­om, sad se nađoh tu i to se važi sve u še­s'nes'! Dakle, kako to neki vole podvući - najbolji bend Rock City-a, grada Novoga Sada (bez Markiza u podstavi) - Korozija, zakazala je ovde za večeras, svoj drugi oproštajni končerto. Najave po gradu, nix. Predgrupa nix. (Ah, pa zar oproštaj u tajnosti...) Kašnjenje, hm... un otro nix? Iza 21h iz zvučnika je nagrnula i navrnula bujica dobrostojeće teških zvuko­va, u obličju "Ramblin' Rose". Opet nažalost, broj prisutnih daleko ispod reprezentativ­nog (istini za volju, na drugom kraju grada beše započelo dvodnevno muzičko zbivanje "Neki noviji klinci", humanitarne prirode, gde je uzelo učešće dvadesetak bendova, te i tu leže razlozi, iliti razlazi, izbori i deljenje publike na dve strane, ka' u dnevnoj politiki, šta ne... samo tu ima još više strana, kol'ko voliš).
Moje su kockice svakako večeras pale na Crnu Kuču... što je prijatnije kotrljanje nego u kazinu čak, a za klince ionako, uvek ostaje to "sutra". Posle zalutale ruže nađosmo se na nezaobilaznom "Route 66", koji je, kao i uvek, prašnjavim i vijugavim putem doveo do izrazitog "Fun Time"-a.
BC Action na gitari, naizmenično je po bloku pesama delio vokal sa Mlađom, zaduženim za bas, a od dinamike ništa manje nisu odstupali ni Goran otpaljujući svoje raketne udarce za bubnjevima i izvrsni guitar soler Joja... (dal' fra­ncisco ili goya). Kreće "Neon Dream" i bendu se u toj nu­meri priključuje OrfeAss (Anal Gestapo) uskačući na stejdž sa usnom harmonikom u zalogaju, vešto obogaćujući ovu "dremku" i dovodeći atmosferu do odličnog usijanja. Do tog momenta konačno se stvo­rila omanja gužva pa je moglo otpočeti i komešanje u prvim redovima. (Inače da, izgle­da nikako da se usvoji ta nova (ne)kultura ranog starta, to ovde prosto ne može da mo­že, a i kad vam se desi da zakasnite na nešto bitno vam - sve su prilike da ćete ponoviti grešku, što svakako ne vodi ka tome da dobijete neki lep osećaj u stomaku, a i šire). Još jedan MC5 klasik "Motor City is Burning" usporava vožnju, krivine se melodično iz­vijaju iz vrata Jojinog Ibaneza varljivog oblika, dok linije na licu prate prelazak u "Shake Your Blood" (shaken, not stirred... but quite disturbed!). "Party Man"-a gruvaju svi u glas, uspešno animirajući verne prve redove... Mlađa u raskoraku međ' pesmama podseća da je ovo oproštajni koncert, drugi po redu, i nastavljajući tu domišljatu parodiju najav­ljuje da, biće ih još (pa da voleli bismo to!). Naime, trenutno su skoro svi aktivni u dru­gim bendovima (Ragman, The Mess, Anal Gestapo), tako da iako Korozija pravi ovakva oproštajna tulumarenja, to nije definitivni kraj te legendarne čiče-miče... (jer fanova bar uvek ima, makar i omatorili od vremena, i bremena). "Raw Power" uleće, grize i napada dalje, i da se ne ogrešim o tonca, budući da mi je već prilično zujalo u ušima od ne spavanja, biće da je odradio posao dosta korektno - i konkretno.
Rešetanje se nastavilo sa "Coming Ba­ck To You", "Chasing the Moon", "King Of The Saturday Night", Joja i BC naslo­njeni rame o rame prangijaju džitre bez pardona, "Jealous Girl" (uf, teško onom koga mori i nagriza ta pošast), to ne iz­leči ni stari doca "Dr Riff"...
The Stooges su se našli prozvani i pro­svirani u još dve stvari ("TV Eye", "Down on the Street"), posle čega je nastup za­tvorila "All Kindsa Girls" od The Real Ki­ds-a. Bis? Nix bis! Ugasi se bina i opali­še jaka svetla, i muzička sadržina s' cedeja... Još nije odzvonilo ni 23h. Opasna kultura, nema šta. Ali eto... ako gajite malu decu (ili imate pozajmljenu tuđu, na vratu... he-heh), možete ih posle školice za ruku i pravac u večernju šetnju - na dirty old school of Ro­ck'n'Roll, dok to vreme za vaspitavanje još nije iscurelo u nepovrat... e ma da, sve se da uklopiti. Pa nek' kaže neko da edukacija podbacuje.
Uprkos svim nixovima, lepo veče u Rock City-ju. Posle letnje ošamućenosti i zastoja sa koncertnim zbivanjima, Casa Negra je žurno pohitala da se razmrda, dajući nam nas­lutiti iskupljenje s opako bogatim jesenskim programom. A dok daleko je Casbah... Rock the Casa!
Bring your kids...
Text by Tamara Jakovović