LEFT LANE CRUISER, ROUGH BLUE
DNK SKC
Beograd, 06.10.2008.
Već neko duže vreme bio je u najavi koncert još jednog gitara-bu­banj benda, ali ovog puta nije se radilo o alternative-garage buci, već o bendu za koji sam dobila par preporuka da nikako ne pro­pustim njihov nastup.
I drago mi je što nisam, jer su Left Lane Cruiser zapravo dvojica momaka koji North Mississipi Blues sviraju prljavije i glasnije nego ostali. Tačnije, bluz provode kroz r'n'r buku što obećava da vas obori s nogu kao nalet tornada!
Predgrupa njima bili su cover bend Rough Blue.
Jako dobar trio sa obradama rock' n' roll & blues klasika kao što su Bob Dylan, The Sonics, Sonny Boy, Dr. Feelgood, Tom Waits, R. Johnson. Energičnost gitar - vokaliste i njegov napuklo - promukli glas posebno is­tiču draž stila kome su se posvetili. Glas kao da teče iz njegovog grla ka mikrofonu i pretače se u pitku masu tonova, a zanimljivost u nastupu su ležernost sa gitarom, i vešto i virtuozno poigravanje sa njenim mogučnostima. Za njim nimalo ne zaostaje ni ritam sekcija benda. Bas upotpunjuje "prljavi" zvuk gitare, a bubanj daje akcenat dinamici!
Nakon više od pola sata fantastičnih obrada sa jakim ličnim pečatom sa­mog benda Rough Blue i kratke pa­uze, na binu su izašli Left Lane Cru­iser! Kao što već rekoh, još jedan u nizu ove sezone, bend sa dva člana: gitaristom Joe-om i bubnjarem Bre­nn-om, koji sviraju odlučan, čvrst, si­rov, 'prljavi' bluz, čija je dubina zvuka prosto nestvarna. Joe na gitari i svo­jim hrapavim, sjajnim prštavim glas­om parao je vazduh u prostoriji male sale SKC-a. On u svaku pesmu vešto upliče svoju energiju, živost i oštrinu podižući kolektivno adrenalin! Brenn tuče svoj bubanj tako da pomera granice očekivanog. On is­punjava pesme svojim umećem sa palicama, back vokalom, usnom harmonikom i im­provizovanim instrumentima (stara tabla za pranje veša, suva tikva). I čak, dok je svirao usnu harmoniku jednom rukom, drugom je obema palicama mahnito dobošovao. Vide­ti i čuti tako nešto, ne ostavlja ljude koji tome prisustvuju ravnodušnim.
Kako koncert odmiče, prosto je ne­verovatno zamisliti kako pevanjem o tanjiru prasetine i pasulja, mogu da nateraju publiku da zaigra. Prvi utisak je takođe da sve pesme sli­če jedna drugoj, ali trenuci kao što je usna harmonika u numeri "KFD" daje baš potrebnu svežinu u njiho­vom stilu, što ih čini šareno ener­gičnim iz pesme u pesmu. "Justify" je tako burna da može da vas odu­va na licu mesta, dok pokazuje i snažan tekstualni momenat. U fantastičnoj "Amy's in the kitchen" lagana lupnjava bub­nja budi osećaj blage monotonije koji kako pesma odmiče prelazi u jednu od najmelo­dičnijih pesama. "Wash it" vas pogađa tečnim rifovima obojenim slajdom, oglašava­njem zvona (nalik onom za krave) i razbijajučim zvukom činela… U "Set me free" Joe besno vodi svoj slajd po vratu gitare, dok Brenn ispunjava zvuk težinom svog udarca. Od prvog trenutka pa do kraja pesme, bend ide sve brže I brže, glasnije I bučnije dok na kraju ne daju sebi oduška kratkom pauzom. A samo trenutak kasnije, uskaču u nasta­vak vrtoglave svirke!
Pored svih senki koje bluz nosi sa sobom, ovo što LLC nesebično daju je bluz u njego­voj najčistijoj formi - muzika ispunjena grubošću, teškoćama, ali tako i iskrenošću teš­kog života i ljudske žilavosti! Oni nas kroz svoje pesme vode sporednim ulicama života, usmereni na sitne detalje koji život malih ljudi u Fort Waine-u (odakle su inače) čine večim! Oni nas vode na jedno zaista jedinstveno putovanje kroz njihov svet! Ni meša­vinom zvuka Muddy Waters, The Black Keys i ZZ Top-a ne mogu ni približno da dočaram zvuk kakvim su nas nesebično zasipali Left Lane Cruiser. Nakon par samoizdatih EP-a, album prvenac "Bring yo' ass to the table" je nemoguće opisati rečima, ma koliko se ja trudila!
Ko je bio na svirci - zna o čemu govorim, a ko nije… Znam samo da se moj komšiluk polako, ali sigurno upoznaje sa čarima benda Left Lane Cruiser!
Text by Boba Ranđelović
Photo by Aleksandar Zec