GLOBAL BATTLE OF BANDS - Srpsko finalno veče
SKC
Beograd, 03.10.2008.
GBOB je još jedna u nizu manifesta­cija koja promoviše nove (i neke ne baš tako nove) bendove, koji pokuša­vaju da nađu svoj put do lokalnog a možda i globalnog uspeha. Finalnoj večeri su prethodile čak pet polufinal­nih, održanih u klubu Danguba, na ko­jima se što publici, što žiriju predsta­vilo mnoštvo bendova, tačnije 41 bend. Od svih njih u finalu je po principu zbrajanja glasova publike i žirija, te nekom mate­matičkom radnjom predstavilo petnaest bendova i to: Tea Break, Mortero, Meda, Vuk i Sandokan, Band 72, Destination, Maron Sho, Filthy Rich, Fake Freedom, The Bite, Mechanism, Face Off, Impostered, E.K.G., The Dark Ocean i Roadhill. A u toku tih polufinalnih večeri pred početak svakog takmičarsko dela i u pauzi dok se glasalo u "revijalnom" delu su svirali bendovi: Suzi Wong, Ljubičice, Pleme, Sextasy i Aetar, tek da se i to pribeleži.
Različiti profili bendova i publika koju su činili uglavnom prijatelji bendova (jer se uvek računa na pomoć prija­telja), su na finalnoj večeri doveli do cifre od oko 1.000 posetilaca i osam članova žirija, među kojima sam i ja.
Prethodno sam bio u žiriju na dve polufinalne večeri i bez obzira na raz­ličitost žanrova, kao i na povremenu vremensku zatucanost pojedinih be­ndova, opšti utisak je da svi mogu kvalitetno da sviraju, ali samo da svi­raju... o nekom vizuelnom identitetu i scenskom nastupu, mnogi od bendova uopšte ne vode računa, ne shvatajući da se danas proizvod ne može prodavati polovično. Isuviše su surova pravila ove igre, koja je odavno postala biznis. Ko to ne shvati može slobodno da tavori u sopstvenom veličanju na lokalnom nivou.
Finalno veče. Da, petnaest bendo­va svaki po dve pesme. Sasvim do­voljno da se žiriju koji je odlučivao ko će putovati u London na svetsko finale, pokaže šta se zna. I kao što običaj nalaže voditeljka Natalija Pe­trović je prvo najavila revijalni bend Art Diler koji je sa svojom agro-va­rijantom hard-rocka uspeo da zag­reje prisutne. Mene muči pitanje, šta ljudi danas slušaju, mislim mu­zičari, publika ionako sluša svašta, ali ovde su muzičari ti koji se zaglavjuju. Pa, danas čak i Uriah Heep na novom albumu zvuče moderno... ali na domaćem podneblju očigledno vlada neka druga klima neinfor­misanosti, a možda i sopstvene nemogućnosti ili čak nedostatka želje za sticajem sa­znanja. Joj.
Takmičarski bendovi su retko uspe­vali da nameste zvuk, koji će ih za­dovoljiti, na momente je bilo čak i nekih manjih tehnikom izazvanih pa­uza, a sve je još začinio i "umešni" tonac, koji minimum 40% vremena trajanja svirke nije bio na svom me­stu. Idealan način da se pomogne bendovima koji traže svoju šansu. A bendovi: Impstered moderni metal sasvim pristojan ali ništa više do to­ga.
Meda, Vuk i Sandokan, kakvo ime takav i bend, neka paze samo da na njih ne naleti Kabir Bedi on je i dalje opasan kao pravi Malezijski tigar. E.K.G. dobro vladaju instru­mentima, ali "Osvajačka" želja je nadjačala njihov pečat. Maron Sho, dobro pevaju, a kada su krenuli taktovi ZZ-Topovske druge pesme, uplaših se da će im izrasti brada, što bi zaista bilo degutantno, osim dobrih vokala, bend bez ideje, što bi rekao ja: idea­lno za "operaciju trijumf". Face Off su aktivni prilično koliko pratim razne bulletine, ene­rgija i želja za dokazivanjem im ide na ruku. The Dark Ocean su bili bolji nekih dve nedelje kada sam ih gledao. Ove večeri "takmičarski duh" ih je pojeo. Još jedan u nizu HM bendova. Mechanism su bili fantastično brutalni. Bite imaju sve što treba osim po­drške publike, dobar bend, čvrst i siguran. Mortero su bili prava uspešna kombinacija, zabave, muzike, zanimljivih melodija sa povremenim vrištanjem. Izuzetno aktivni na bini na mene su ostavili najbolji utisak. Band 72, osim zanimljivih kostima pozajmljenih iz pozorišta pretpostavljam, sve ostalo je za zaborav, očigledno po svima iz žirija, a publika ih je sasvim normalno podržala, ali na sreću u nedovoljnom broju. Fake Freedom, pe­vač Magme sa svojim projektom i željom da bude Phil Anselmo. Isuviše iskopirano, mada vrlo energično. Destination pobediše po odluci publike, inače ništa naročito, ali posle neka neko kaže da nemaju prijatelje, srečno im na Music Europe festivalu u Ru­muniji. Filthy Rich i Roadhill makar na mene ne ostaviše nikakav utisak. Tea Break, kao najiskusniji i očigledno jedini sa zacrtanim ciljem odneše pobedu.
Generalno gledano, ni jedan bend, pa čak ni dva pobednička kod mene ne mogu pro­buditi utisak da sam gledao i slušao bendove koji dišu zajedno, nema tu drskosti, pa čak ni rock'n'roll prljavštine koja je preko potrebna za ostaviti dojam.
Dok su se zbrajali glasovi oba glasačka tela, na bini su bili Grimus, bend iz Rumunije, malo ljudi ih je videlo, šteta jer da su ih odgledali shvatili bi šta njihovi prijatelji koji su pre toga defilovali scenom trebaju da rade. Post-apokaliptični dark-rock Grimusa je bio osvežavajući, bend koji zna šta radi.
I tako prođe ovogodišnji Srpski GBOB, Tea Break idu na svetsko finale 14. decembra u London. Srećno. Bendova evidentno ima i neka rade uvek od kvantiteta mora da ispad­ne i neki kvalitet... Mladići i devojke iz ovogodišnje organizacije su položili ispit i sa pra­vom već sada mogu da spremaju sledeći GBOB, bez tonova koji daje SKC kada se za­kupi sala. Mislite o tome...
Text by David Vartabedijan
Photo by Aleksandar Zec i GBOB team