JELEN PIVO LIVE • dan II
PARTIBREJKERS, THE LEMOHEADS,
DICIPLIN A KITSCHME, MAJKE, SHIROKO, STRIP

Stadion Tašmajdan
Beograd, 06.09.2008.
Drugog dana ovogodišnjeg "Jelen li­ve" zbog postave bendova očekivala se manja poseta nego prethodnog dana. Tako je i bilo. Opet, onespo­sobljen da zdravo razmišljam posle sinočnjeg Stooges iskustva nisam ni žurio na Tašmajdan. Od svih najavljenih bendova samo jedan je privukao moju pažnju, a to nisu Lemonheads dakako. To su bile Majke. Majke su pa Majke, vrlo bitan sastav u mojoj CD kolekciji i bend koji do tada nikada nisam slušao uživo (jeste desi se i to). Opet je tu došlo do nekog blagog pomeranja u terminima, pa sam iako iskusno zakasnivši stigao na kraj nastupa benda Shiroko. Šta je tu široko pojma ne znam. Možda njihovo muzičko interesovanje, pevač'ca nije, čak je i vrlo zgodna, ali ja taj trip-hop ili koji već zvuk ne podnosim, a morao sam makar deset minuta i to na mnogo jačoj razini ozvučenja nego prethodnog dana. Za Strip mi nije ni žao, ioanko ih redovno čitam i to opet Ken Parkera od početka, pa malo svežih Dylan Dog-ova, pa pomalo Stripoteka s osvrtom na Braću Špageti i tako, ovi muzičke stripari mi se čak ni uprkos dobro odrađenim spotovima viđenim putem televizora nisu nimalo dojmili.
Ma Majke su Majke, bre! Makar sam tako mislio do tog dana. Očekivanja su mi iz­gleda bila prevelika kada se usporede sa Bareovim načinom života i prezentacije materijala koji je u današnjoj izvedbi pre­živeo dosta promena. Nekada davno to beše opaka i zla "garaža" sa r'n'b koreni­ma, danas su Majke samo jedan dobar R'n'B rock bend. Garaža je očigledno os­tala samo prostor za održavanje proba. Dočekalo ih je svega tristotinak posetila­ca, doduše tokom nastupa se taj broj po­večao ali ovo je bila jedna medveđa usluga bendu koji ima kultni status i koji nije svirao u Beogradu devetnaest godina.
Dobar zvuk i uigran bend su zauzeli binu. Krenulo je: "Pu­tujem", vrlo dobra kompozicija, a onda je Bare nevešto ba­lansirajući zapevao. Prilično mlako i mnogo netačno. Više je to ličilo na neko mrmljanje. "Zbunjen i ošamučen" je bila pesma koja je usledila, a baš tako je delovao i frontmen Majki. "Budi ponosan" je samo donela ponos bendu koji svira, opet Bareov minus. A publika je neumorno divljala pokušavajući da Beru da snage i podrške ne bi li zablis­tao. Setih se njihovog CD-a "Život uživo", ovde to nije bilo ni nalik onom zvučnom zapisu. "Vrijeme je da se krene", "Me­ne ne zanima", "Ja sam budućnost" i kraj, gotovo, ništa vi­še, patak đoka. Kapiram ja satnicu, kapiram i da Bare za razliku od ostalih Majki nije bio na očekivanoj razini, ali ovo je bilo premalo. Još jedna na bis i to je bilo to. Ne znam, ovaj bend bi pod hitno morao da se dovede na samostal­ni konceret, a ako se bude pazilo na frontmena, moguće je da će se tada dogoditi i ne­zaboravan koncert, ovako samo mogu da žalim što sam ih gledao kada je Bare imao loš dan. Šteta.
I to bi bilo to za taj dan da me sestra nije obavestila da hoće da fotografiše The Le­moheads, te je i njih valjalo sačekati, joj, ali ajde de na press tribini sam ionako dobio bonove za pivo, pa je moglo da se sve to nekako istrpi. A do The Lemonhea­ds se morala odlsušati Disciplin A Kitsch­me, bend koji ne volim da slušam za raz­liku od prvog Kojićevog trija znanog kao Šarlo Akrobata. I, iako ne volim DAK, mo­ram da priznam i da poštujem upornost kojom Koja kroz godine vešto vodi taj be­nd. Prve dve pesme: "Svi za mnom", "Da li ti znaš za neki drugi ritam" kojima su otvorili jednosatni nastup su bile blago rečeno fenomenalne.
Gruvanje i energija na jednom mestu od svega dvojice ljudi. Vrlo dobro i dovoljno glasno da raspomami publiku. Usledio je presek hitova kao i neke pesme sa posle­dnjeg albuma, od kojih ja po naslovu zn­am samo onu "političari virusi" ili tako ne­kako. Dvojac je strašan, i tu mi se javlja nedoumica, šta radi, osim što je-jeiše i ot­peva ponekad poneku strofu ona devojka u bendu? Buca i Koja su sasvim dovoljni za taj bend. Dobili su i bis na kome je od­svirana u poprilično dugačkoj verziji "Buka u modi" i pobraše još jednom velike ovacije. Dobar koncertni sastav koji ne slušam kod kuće, ali ovo je bilo vrlo dobro koncertno iskustvo.
Za kraj mog bivstvovanja tog dana na "Jelen Live", ostali su mi The Lemonheads, jedan od onih američkihg bendova koje smatram izuzetno dasadnim i njanjavim. Jebeš bend koji ima hit komada jedan i to obradu pesme od Sime i Gaše, onu po­svečenu Gordanu Kičiću iz predstave "Diplomac", "Mrs. Robin­son". Ispravio me je posle Peklić i rekao da imaju još jedan hit "Luka".
Gle, mirakla, pa i to je obrada i to od one vegetativne Suzan. A i zanjanja­vili su odmah na početku, to je bilo zaista previše za moj slušni aparat i nakon prve tri pesme (koliko je bilo dozvoljeno fotoreporterima sa islikaju), bilo je krajnje vrem,e da se odjezdi ka kući. Znao sam da će Partibrejkers da raz­vale, zato što su majstori i zato što imaju opasne pesme, ali nisam mogao sebi dozvoliti da me The Lemonheads tortu­rišu još sat vremena.
Ovogodišnji "Jelen live" je pokazao da kada se ulože pare u promociju i logistiku da je sve moguće napraviti na vrlo viso­kom nivou. Sanacija onog arheološkog nalazišta MORA da se dogodi od strane GRADA i sve će biti kako treba, za to se ima vremena do aprila sledeće godine, pa gradski OCI ajde nešto da se uradi po tom pitanju, neće "jelen" na ovom mestu uvek organizovati koncert...
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan