JELEN PIVO LIVE • dan I
IGGY POP & THE STOOGES,
DINOSAUR JR., ELEKTRIČNI ORGAZAM,
JARBOLI, REPETITOR, HYPNOTIZED

Stadion Tašmajdan
Beograd, 05.09.2008.
Jelen pivo, hm...? Nisam ljubi­telj istoga, nije loše kada neka kavana ima isto to, što opet zna­či da mora da poseduje i Niški­ćko na točenje i to tamno. To je već u redu, ali to se nije desilo na Tašmajdanu, po prvi put pre­uređenom makar stepenicama onako kako bi i trebao da izgleda. Sedenje je i dalje u stadi­jumu arhitektonsko-arheoloških iskopina, ali ko bi iole norma­lan sedeo kada se očekuje nastup čaleta r'n'r-a Dr. Iggy Pop-a i njegovih The Stooges. Ipak, daleko je bilo do Iggy-a. S obzi­rom da nisam ni ljubimac a još manje ljubitelj dva od tri benda koji su služili za zagre­vanje (pivo je bilo 'ladno) osokljen činjenicom da ću biti u prilici da gospodinu koji nije Pop poklonim moju grafiku s njegovim likom nisam se ni nešto žurio da stignem na vreme za početak celokupnog dešavanja.
Kasnije čuh da su Hypnotized iznenadili prijatno s nastupom i pesmama, za one prethodne me ionako boli nešto u predelu prepona, ima ko njih da voli i štuje. Nebitno, pojavio sam se nešto pre kraja nastupa Električnog orgazma. U tom trenutku učini mi se da je zvuk nešto slabašan, iako to nije ni malo smetalo općem utisku sudeći po reakciji publike, koja se dob­rano zabavljala uz dobro znane El.Org. pesme.
Meni je to bilo malo kilavo, ali Gile i kompanija za razliku od nekih imaju zaista hiteve i znaju kako da ih rasporede da svima bude ugodno.
A onda je bio red na bend koji je izazvao opću pomamu kod onih koji su se ložili na tzv. alternativni rock s početka 90-ih: Dinosaur Jr. To kod tih dinosaurusa je jedna vrlo zanimljiva stvar, uginu zbog sopstvene gluposti ili se drže jedva na nogama, tako da ih i malo jača toljaga može oboriti, tada nije bilo Obelixa. Opet ja volim one prave dinosuruse koji dejstvuju svo vreme iako ih mnogi odbacuju i potcenjuju oni uporno vršljaju i dalje. E, to se zove uporan dinosaurus, a takav je bio i onaj karnivorski Tiranosaurus Rex, lično meni najdraži. Ovi juniorčići od Dino­saurusa su verovatno potomci onog nekog biljojeda tipa diplo­docusa ili iguandona. Doduše grmeli su oni sa stejdža, ali osim onih kojima je to bio jedan od najvažnijih momenata u životu, mislim da niko drugi nije bio oduševljen. Meni je bilo ekstremno dosadno iako sam preoznao onih nekoliko pesama koje su se svojevremeno vrtele u klubu "Akademija". Čak je i jedan moj kolega koji je došao prvenstveno zbog pomenutih bio na kraju njihovog nastupa vrlo razočaran. I tako, bližilo se vreme nastupa čoveka zbog koga je očigledno veći deo od 10.000 po­setilaca i došao na "stadion" Tašmajdan. Na žalost gro od tih 10.000 posetilaca je mis­lilo da će gospodin Pop odsvirati i neke od onih tipa: "Candy", "Lust For Life", "Livin' On the Edge Of the Night" "Passenger" i sličnih kompozicija. Kao da niko ne čita plakate i najave već veruje samo u svoje vidovnjaštvo. Alo bre najavljeni su Iggy & The Stooges, to je jedna druga priča i što je najbitnije vrlo važna priča.
Ta vrlo važna priča je počela da se odmotava sa nekih sat vre­mena zakšnjenja od zakazanog temina. U 22.30h, Dr. Iggy pa još i Pop je furiozno izleteo na binu i počeo s svojim ustalje­nim scenskim nastupom na kome bi mu i majka Iguana po­zavidela.
Brz, neuhvatljiv, nestašan, iskren, zno­jav sa pravom lagom iz grla krenuo je u splet r'n'r standarda, koje je on za­jedno sa svojim saborcima postavio i ostavio u amanet svima nama. "1969" sa Didleyevskim ritmom beše idealna za razmrdavanje.
Delirijum je počeo, iako je zvuk bio slabiji nego što je to bilo potreno za ovaj adrenalinski rock udarac. Mike Watt je svojim bas vatima nesumnjivo upumpavao dodatni adrenalin u izuvija­no telo Popovo, baš kao i braća Asheton, Scott (bubanj) i Ron (gitara). To je to... to je ono izvorno, dovoljno prljavo i dovoljno, pa čak i danas besno. Kod ovakvih tipova i kroz pesme kao što su "Search And Des­troy" (malo kilava beše ipak), "Tv Eye" "I Got A Right", "I Wanna Be Your Dog", pa čak i novim "Troolin'", "My Idea Of Fun" i "I'm Fried", jasno je da samo krvožderni Dinosaurusi opstaju i ostaju veliki.
Energetski majstor je silazio u publiku više puta, pen­trao se na pojačala, otkopčavo pantalone, neumorno plenio svojim torzoom kao i željom da ostavi srce na terenu. Normalno uspeo je da unese i paniku u redo­ve obezbeđenja kada je u toku izvođenja himne (e to tako treba da se svira a ne kao seksualni pištoljaši) "No Fun" pozvao publiku da sa njim podeli radost ig­ranja po bini. Desetak ljudi je uspelo da se provuče kraj kordona i da uživa igrajući uz neumornog čaleta. Sat vremena eksplozije, dovoljno dobre za rast adre­nalina, dovoljno dobre za osmeh na kraju koncerta i dovoljno jasne da svako sa iole sivih čelija shvati o čemu se u rock'n'rollu zapravo radi. Čale je bio na visini zadatka, a tek kada sam ga kasnije video u backstageu, makar na kratko, shvatio sam koliko je velik, te da nam ovim POP-om nema popa. Nekima život u 61-oj, tek prolazi kroz adolescentsku fazu i to je ono što ih održava ovako kvalitetnim.
Nema zezanja...
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan