BEOGRADSKI BEER FEST
Ušće
Beograd, 20-24.08.2008.
Najvažniji festival posvećen po meni najvažnijoj tekućini na svetu (sadrži i vodu, što je vrlo bitno za čovečji organizam), do­živeo je i svoj šesti deo. Nakon pet godina bivstvovanja u Do­njem gradu na Kalemegdanu, došlo se i do nove, prostorno daleko veće lokacije. Generealno gledano Ušće i nije loš izbor, ako se stare navike bace u zapečak. I ono najvažnije ovaj pro­stor može da primi daleko više ljudi, što je i logično jer je BG Beer Fest odavno prevazišao okvire Kalemegdanskog pros­tora. Osam ulaza u ograđeni festivalski deo je sasvim lepo razbilo gužvu, koje je kao što se i očekivalo najviše bilo u periodu od 22 - 02h.
S ponosom ističem da je na glav­nom ulazu pod rednim brojem 1 na velikom billboardu/platnu (10 x 2m) bila postavljena po šesti put izložba Rock Momenti troje beogradskih fo­tografa: Anamarije Vartabedijan, Ale­ksandra Zeca i Stanislava Milojkovi­ća inače redovnih saradnika ovog webzine-a. Prekoputa tog billboarda, posetioci su mogli da vide i prizore sa proteklih Beer festova koje su us­likali nažalost nepotpisani fotografi.
31 štand pivske sadržine nudio je mnogo veći izbor piva, nego što taj isti broj pokazuje, a stejdžom je kroz pet dana trajanja festivala prodefilovalo čak 39 bendova od kojih su neki u toku proteklih godina postali neotuđivi deo Beer fest-a.
Upravo to meni lično i predstavlja naj­veći problem ove manifestacije. Da li je moguće da se gro muzičkog programa svodi na razne Tribute to... bendove i na doduše proverena ali preterano pri­sutna imena. Nadam se da će sledeće godine, s obzirom na veću posečenost biti moguće i videti neke makar "sred­nje velike" inostrane bendove kao i ne­ka nova domaća imena koja nude pri­jemčljivu za ovaj šarenoliki festival au­torsku viziju. Doduše postavlja se i pi­tanje da li je to potrebno jer na festivalu je ipak glavna zvezda Tekučina prijatnog ukusa, još kada bi na svim štandovima bila i konstantno hladna, to bi bilo lepo. Muzika je ovde, čini mi se ipak u drugom planu, ali (ne mek bil) bi dovođenjem nekih imena ovaj festival imao neuporedivo veći značaj. Po sopstvenom dugotrajnom iskustvu tvrdim da je dobitna kombinacija upravo sprega dobre muzike i hladnog piva (nema veze sa onim bendom). Ah, da i predustljivih ugostitelja, a ne kao na štandu gde se prodavao Budwaiser, koga prvoga dana nije ni bilo, trečeg dana se ipak pojavio, ali nije bio hladan, a petog dana još nije bio pušten u promet. Malo ozbiljnosti molim, jer cena mu je (kao i generalno svim pivskim napitcima) bila neprimereno velika za ovu ipak PROMOTIVNU manifestaciju.
Došao je red i na muziku, makar delimično. A da bi se muzika čula mora da postoji i odgovarajuće ozvučenje, jeste bilo ga je, postavljeno onako kako treba za ovakve manifestacije, ali opći moj utisak je da je tu falilo snage. A opet da je bilo do­voljno snage, ondah bi morao da trošim sopstvene mi glasne žice, ne bih li se sporazumeo sa osobama pored sebe, što za lepotu mog glasa i nije baš lepo. Dobro prvog dana sam do­šao da čujem moje prijatelje iz Pule, koji su prvi put nastupili na ovom festivalu. Kud idijoti su lepo raspevali masu, po­darivši joj za sat i petnaest minuta jedan vrlo dobar presek hiteva koje oni poseduju. Tusta je čak dva puta silazio u raz­draganu masu, te je izveo i vrlo šarmantno vračanje na binu uz pomoć "lopovskih". Nakon koncerta šef Sale je sumirao šta su sve još mogli odsvirati, ali vremena je bilo malo. Dobar nastup uvek dobrog i raspoloženog benda. Te večeri čuh i Dragoljuba "dry cooker" Đuričića sa bubnjarskom mu kohortom koja je najavila i lep vatromet. Beše tu i Blaža inspektor prljavi sa svojim Kljunovima, koji je ponudio oberučke prihvačenu zabavu. On je pravi tip za ovakve manifestacije. "Mnogo volim pivo", bre! Druge večeri, sasvim očekivano uprkos očiglednom i očeslušnom odsustvu entuzijazma Jura Stublić je zahvaljujući pesmama koje ulaze u treću deceniju života doprineo opštem ve­selju. Film je mnogo bolji od njega, ali iskreno mislim da nikoga nije bolelo sedalo za to, već su se svi prepustili opštepoznatim tekstovima iz doba bratstva i detinjstva.
Dubioza kolektiv. Šta reći, nije moj tip Piva. Vidim da su se neki i primili e pa neka im, ja lično više volim Bandidos sa tequilom. A, skloništa od dobrog raspoloženja nije bilo kada je nastupilo At­omsko Sklonište. Bruno Langer i njegov dvojac igra na sigurno i svi pevaju. Lepo je to videti ali ljudi moji, čini mi se da se Atomci pretvaraju u sopstveni tribute bend. Ali Raja, Gaja i Vlaja ih vole iako ja najviše preferiram Baju kao ličnog idola, dok sam po sreći sličniji Paji. Dana trečeg ove manifestacije, došavši sa snimanja spota za slovenački bend Tide, dočekaše me Sunshi­ne u obračunu sa nekom od ženskih iz njihovog repertoara. Ma koliko se Bane trudio da se čuje, cela zvučna slika je bila poprili­čno tanka, za razliku od debelog stakla Grolsch flaše.
Poslednjeg dana s obzirom da radim uveče došao sam dati podršku dragim prijateljima iz grupe Šmajser. Uprkos raznim peripetijama, prouzrokovanih prethodnih vremenskim neprilikama Šmajser odsviraše pet pesama dok se prostor polako popunjavao. Opšti utisak je da ih je velika bina "pojela" što je rezultiral i manjim propustima, ali narod ih je prihvatio i aplauzom pozdravio. OPO su bili sledeći. Nova pevačica Ivana, dobro podnosi stare pesme koje su i proslavile ovaj Zrenjaniski sastav. Sasvim O.K. nastup za vreme koje su dobili. Trebalo bi da im se desi i neki nastup i to samostalni u BG-u, da bi mišlje­nje bilo potpuno. Behu tu i oni što su nervozni, a pripadaju aktegoriji poštara. Lično j..e mi se za poštare, otvaraju poštu, uvek hoće napojnicu, nikada da donesu knjigu do sprata na kojem ste, nego posle morate da plačate i ležarinu za isto i to sve zato što ih to mrzi. A ove je očigledno mrzelo da plate bubnjara za tezgu pa su ono svoje odsvirali sa ritam mašinom. Dobro je samo što nisu zvonili dva puta... joj kako je to strašno bilo, ali veru­jem da se mnogim to sviđa. Ipak treba znati gde podvući crtu a kod mene iznad iste ne­ma mesta za ptt predstavnike. I opet tog dana nije bilo Budwaisera. Aman ljudi... pro­davci... otimači para, ako vam je to cilj bar se potrudite da popunite frižider.
Po zvaničnim podacima preko 600.000. posetilaca je ove godine cirkulisalo za svih pet dana po festivalskom prostoru. Impresivna cifra, a sada uz jedno 'ladno pivo treba razmi­sliti i o bendovima za sledeću godinu.
Photo by Anamarija Vartabedijan