ŠMAJSER, TOBIJA
Klub Danguba
Beograd, 19.08.2008.
Drugo veče koje su "Avlijaner Records" organizovali u ovom klu­bu sa pet radećih klima uređaja. Poseta je bila slabija nego protekle nedelje, ali to nije smetalo bendovima da svoje ideje predstave publici koja je sasvim sigurno došla da baš njih pod­rži. Uostalom ulaznica od svega 100 dinara nikome ne bi tre­balo da predstavlja prepreku da se bendovi čuju uživo.
Oko 23h, što je valjda i idealno vreme za početak svirke u "Dangubi", Šmajser su zauzeli svoju poziciju i sada već tradicionalno započeli nastup sa fenomenalnim instrumentalom "Hleb, nnne nne, Hmelj", da to je pravi naziv te numere. Gruva bend, nema tu neke preterane filo­zofije. Miloš (bas) i Vlada (bubnjevi), na pogled pronalaze rešenja za sve i deluju kao sigurna jedinica koja upumpava krv u pluča iz kojih Vicko na svoj posebni način izbacuje stihove lično proživ­ljene. Upravo to je i glavna snaga njegovog vokala, on se cepa dok stihovi izlaze, nema laži nema prevare... to je to. Nekoliko no­vih pesama i dve obrade "I Wanna be Your Dog" i "She's the One" i Šmajser su završili sa ispaljivanjem svojih garažnih kuršuma.
Ubedljivo, kratko, jasno i sa refrenima koji se hvataju na prvu. Bend koji zna šta hoće... a da li će to postići e to već zavisi od astrološkog položaja zvezda i raznih budalaština koje se serviraju u domovini nam.
Tobija, ili to bi ja, kvartet, vrlo čudnog vizuel­nog spoja, sa retro zvukom. Ali palac na gore zbog upotrebe maternjeg jezika. To bi ja, zvu­če kao neki domaći new wave bend s početka osamdesetih, ima tu i grupe I, kao i nekih mo­menata koji podsećaju na Jakartu iz perioda pre one budalaštine s "bombom u mudima". Vokal varira izmeću tih primesa i dubokih laga koje su bile svojstvene Mizaru. Na žalost ne mogu da kažem da sam zapamtio nijednu pesmu, osim neočekivane i vrlo skandal­ozne verzije pesme "Niko kao ja", onog trija s početka osamdesetih.
A, opet saznah kasnije da im je ovo tek treći nastup u životu benda. Videćemo sledeći put... valjda. I taman je moglo i sve da se pretvori u žurku, kada su Šmajseri (žičani) izašli na binu pojačani s gitaristom (ovoga puta bubnjarem) Concrete Wor­ms-a, pevačem iz Rough Blue (inače gitaristom Tobija i 888) i započeli jam-session u kome se prva na udara našla "no Fun", koja je i ovako skladno nenavežbana imala više muda nego izvedba iste od Seksualnih pistoljaša na ovogodišnjem "Izlaz" festivalu. No, dobru zabavu je prekinuo bubnjar Tobija žaleći se na Draganovo prejako udaranje u bubanj, kao i poslušni tonac koji je morao da privede veče kraju, ne bi li čuvari reda & po­retka izbegli dolazak u klub zbog buke. Eto, to je baš lepo, nočni klub, koji u stvari i nije nočni i buka i sve to... Ma ja bi to kao u Barceloni svi klubovi u jedan kvart, pa da vidim ko će se žali... ovo je predlog gradonačelniku Beograda, ako je takav uopšte izabran... valjda jeste do sada.
Text & photo by David Vartabedijan