HOUSE OF GHOSTS, ROUGH BLUE
Klub Danguba
Beograd, 12.08.2008.
U jeku koncertne tišine, odlazak u Dangubu da bih čuo dva benda o kojima ništa ne znam mi se učinio kao dobra ideja.
Znao sam da su Dangubu oplemenili sa četiri klime, što je bio dovoljno dob­ar preduslov za silazak u klub, u kome sam poslednji put na svirci bio kada je Laka pravio koncertnu promociju svog CD-a, neposredno pred onaj sumanu­ti Evropejski pjesmovni natecaj. Nekih stotinak ljudi, ispostavilo se uglavnom prijatelja Mladenovačkih bendova je sasvim pris­tojno ispunilo prostor u klubu i Rough Blue, cover bend je već oko 23h krenuo sa svirkom.
Obično me cover bendovi izlude s po­manjkanjem mašte i sviranjem do zla boga prežvakanih pesama. Na moju sreću Rough Blue, uko­renjeni u tradiciju rhythm & bluesa sa hard primesima nisu ta­kav bend. Odličan, pomalo Tom Waitsovski, raspukao glas gi­tariste i očiglednog alfe i omege benda Ivana (inače gitariste benda 888), je u startu dao do znanja da Rough Blue nisu be­nd koji će se štedeti. Dobro se vozilo, čvrsto, energično sa po­vremenim ispadima, ali sve u svemu vrlo šarmantno i zabav­no. U jednom momentu se došlo i do odlične verzije (jedne od mojih omiljenih) ZZ Top pesme "Tube Snake Boogie", kao i do fenomenalne Richard Berryeve kompozicije "Have Love Will Travel", jedne od možda najvažnijih pesama u R'n'R istoriji. Što se mene tiče to je bilo sasvim dovoljno, a i Ivanovom Telecasteru očigledno nije bilo svejedno jer ga je jaka desna ruka neštedimice udarala, onako kako se gitara i treba svirati. Kraj skoro jedno­satnog nastupa je došao uz "Route 66". Dovoljno su pokazali i sasvim sigurno ću otići i na njihov sledeći javni prestup. Veliki + za Rough Blue.
Za House Of Ghosts sam čuo da su išli na svirku u London­sku Astoriu na tamošnji natječaj Battle Of The Bands. Kako su prošli ne znam, ali u Dangubi su počeli izuzetno žestoko.
Trio iz Mladenovca je tukao iz sve snage. Prljavo, pevljivo, svoj materijal su izrazili na najbolji mogući način. Bilo je tu svega, garažiranog punka sa grunge uticajima. Publika se odlično zabavljala, čak je bio i pokušaj dizanja i provozavanja jednog prilično teškog posetiocima po rukama i slemovanja, sve je išlo uzlaznom linijom, do momenta kada je pukla žica na gitari. Kratka stanka je itekako uticala na opadanje atmosfe­re, koja čak ni uprkos drugom delu nastupa u kome su na red došle obrade nije mogla da se vrati na pređašnji nivo.
Mada su me u tom "obradastom" delu kupili sa "Sonic Reducer" od meni strašno dra­gih Dead Boys-a, a u tom momentu dok je sve tuklo i dok se narod gužvao ispred bine, krajkičkom oka primetih jednu totalno nadrealnu situaciju. U celoj bučnoj i znojavoj gun­guli, pojavila se i devojka sve zajedno sa korpom punom ruža ne bi li ih prodala. Ne, ne to ni pokojni Felini ne bi mogao tako da zamisli. House OF Ghosts su svoj set priveli kraju još jednom obradom "Blled", onog benda čiji je pevač sebi verovatno nezadovo­ljan svojim džemperom sačmarom sebi razneo glavu.
Uprkos tom "gitarskom incidentu" HOG su se predstavili kao ozbiljan bend koji ima šta da kaže, makar i na engleskom jeziku.
Iznenađujuće dobro veče a baš takva volim, sve zajedno sa hladnim crnim pivom koga u Dangubi na sreću ima.
Photo by Anamarija Vartabedijan