MARKY RAMONE
EXIT 08, Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 13.07.2008.
Odlazak sa prostora ispred main stagea, čak i pre nego što su Sex pištoljaši dokrajčili svoj set i kretanje ka "Fussion sta­geu" gde je prašio Marky Ramone, je zahvaljujući cirkulaciji ljudi potrajao malo više nego što je moj matematički um pro­računao, te smo zakasnili na prve dve Marky-eve/Ramones kompozicije, a to su kasnije sam saznao bile: "Rockaway Be­ach", "Lobotomy", "I Don't Care". Inače, pre toga dosta ljudi me je pitalo: "Šta Marky Ramone svira?" na, takvo pitanje mo­guće je dati samo jedan poprilično lakonski odgovor: "Bubnjeve!".
Pa dobro, šta bi čovek koji je dosta svog radnog vremena proveo u jednom od najva­žnijih bendova ikada, svirao, pogotovo danas kada su prava na Ramones zaostavštinu uglavnom u njegovim rukama, sigurno ne pesme sa repertoara svog bivšeg benda Ma­rky Ramone & The Intruders ili Marky Ramone & The Speedkings ili njegovog prvog bu­bnjarskog ustoličenja Richard Hell & The Voidoids, dakle RAMONES repertoar, bre i žu­rka može da počne.
E, upravo tako, žurka. To je ono što je dočekalo sve koji su došli na prostor ispred fussion stagea. U mom slučaju dočekala me je "Sheena Is A Punk Rocker", ma prvi redovi su obaveza, ionako se prostor još nije popunio. Ne znam, gde je dragi Marky izvukao ov­og pevača, koji po visini može da parira pokojnom Joey-u, ali po kilaži nikako, ovaj tip je dokaz da je Talični Tom građen kao Herkul (ne Poaro, nego onaj mitski baja), te da sam čak i ja deb'o, ali za­to mališa peva odlično, a i pomažnjavao je neke Joey-eve pokrete. Ma uopšte i bend zvuči odlično. Vrlo male pauze, baš kao i kod be­nda koji je Marky-a proslavio i ređale su se na moje zadovoljstvo pesme koje Ramones i nisu baš preterano svirali uživo "She's the One", "Loudmouth", "Judy Is A Punk","I Wanna Be Your Boyfrie­nd" (koja je bila i jedina sporija pesma u setu), sa normalno nezaobilaznim velikim hit­ovima tipa "I Wanna Be Sedated" ili "KKK Took My Baby Away". Gospodin drugi i četvrti bubnjar Ramone, je koristio vrlo kratku pauzu između pesama (kada ih nisu pičili veza­ne, onda je bilo ono opće poznato "1,2,3,4,...") da sam (jerbo je on gazda) najavi svaku kompoziciju i da se zahvali publici na zaista odličnom prijemu. Generalno gledano za taj dobar prijem i nisam nešto mnogo brinuo, jer koliko me je moje čulo videla služilo (upr­kos prašinčini) u toku dana na tvrđavi je maltene svaki 6-ti posetilac nosio Ramones majicu, pa čak i ja.
No, družina iz Njujorka nikome nije dala da predahne i uvese­ljavali su sve prisutne sa "Creetin Hop", "Havana Affair", "Co­mmando", "R'n'R High School", "53rd & 3rd", "Today Your Love Tomorrow The World", "beat On the Brat", pa čak i specijalno naznačenom posvetom Lemmy Kilmistera Ramones-ima, iz­vanrednoj i ovde još brže nego u originalu odsviranoj stvari "R.A.M.O.N.E.S". Uopšte, njujorški veseljaci su globalno bili br­ži nego originalni bend, a tome je ipak kumovao gospodin Ma­rky kao pokretač cele svirke. Kako on tuče onaj bubanj to zai­sta nije humano i upravo svojim sviranjem je (izvini Tommy), dokazao da je ON ipak bio najbolji bubnjar u The Bruddas. Jedino što mi je smetalo je gitarista koji opasno svira ali za ra­zliku od basadžije nije zauzeo "standardnu ramones" pozu. 'Oće čovek da da svoj pečat, pa neka mu ajde opraštam ovaj put, ovo ipak nije "tribute"... ma jok.
Posle 45 minuta "polivanja" bio je red i na kratak odmor, čisto da bi se bend vratio na binu i odsvirao briljantan bis započet sa Joey Ramone verzijom "Wonderful Wo­rld" (e to je pevalo baš, baš dosta ljudi, a to je ujedno i poslednja pesma koju je Marky odlupao za svog bivšeg frontmena na albumu "Don't Worry About Me") da bi završili nastup sa pesmom koja je sve započela a to je himna "Blitzkrieg Bop". Da baš te dve reči mogu da opišu ono što se pred kraj ovogodišnjeg Exita desilo na fu­ssion stejdžu. Ukratko, Marky Ramone je sve skupa (a nije bio nešto posebno skup) sa svojim bendom razvalio i popravio ihaha makar meni raspoloženje, posle neubedljivih pistoljaša. Tu negde mi je stigao i SMS od dragog prijatelja analognog fotografa u ovom webzine-u sa sledećom sadržinom: "Pitam se da li su pištoljsi sišli na fussion da im Marky objasni neke stvari o punk-u", ma nisu sigurno, goveda, otišli su nazad u Hyatt, treba potrošiti novce... ma bre, lepo ja tvrdim već više od četvrt veka, j..o koncert bez Ra­mones-a. Hey Ho Let's Go!
P.S. Na ovoj strani se nalazi i MP3 snimak meni strašno drage "She's The One" skinut sa fotoaparata, nije nikakvog kvaliteta, ali odražava atmosferu sa koncerta, tek da se zna i zapamti!
Text by David "Commando"Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan