SEX PISTOLS, PEKINŠKA PATKA, KUD IDIJOTI
EXIT 08, Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 13.07.2008.
Najveće zvezde najpankerskijeg dana ikada na "Izlazu", a generalno i najveće zvezde ovogodišnjeg festivala (eh, šta ti je marketing), osim techno (tečno?) dela behu isu­više vremešni Seksualni pištolji, da se ne izrazim baš onako prostački, kako i jeste u bukvalnom prevodu. Ali, do Sex Pistolsa je trebalo odgledati čet'r benda, što i nije bilo nimalo teško. A ako čovek dođe na vreme, što će reči pre gužve, čak može da pazari i one "tokene" (tolkine, dokke­ne?) za razne tekućine, mada iskreno najviše volim kada mi prijatelji iz backstagea iznesu "Tu...g" (niko mi nije platio reklamu), hladan i znojav, baš kao i večina posetilaca tog pretoplog dana.
Na početku, još po suncu Kud idijoti započeše svoj set sa "Ja sećam se". Očigledno je bilo da se svi dobro se­ćaju njihovog nastupa od pre nepu­nih godinu dana u NS-u i da znaju da sledi sat vremena dobre i kvalite­tne zabave sa gomilom hitova i još uvek samo jednom novom pesmom "Oče naš". Zbilja, dragi očevi i sveži oče za bubnjem kada će malo više tog novog materijala moći da se ču­je, ne treba to baš da spremate u to­talnoj ilegali. Pulska momčadi mislim da je vreme za novo izdanje. Okupljanje publike je itekako trajalo, ali svaki posetilac je dolazeći do prostora ispred bine pevao ono što je u trenutku čuo, a ređale su se "Kada sunce opet zađe", "Darvin", "Blago", "We Salute You", "Nema više snifera" da bi ipak set ovih uvek dragih Idijota doživeo kulminaciju sa "Za tebe" i "O Bella Ciao". Kvalitetni, raspevani večito nasmejani i nabrijani Kud idijoti su zaista onako reš zagrejali publiku.
E, sada posle The Hives i Ministry, došlo je doba da se i Pe­kinška patka proba. Uz Pankrte prvi punk bend u ex-Yu, s raz­logom, patriotskim i istorijskim zaslugama je dobio centralno mesto i odličnu satnicu za svoj polusatni nastup. Ima logike za taj potez i konačno se neko setio da ukaže poštovanje zname­nitom profesoru i ekipi koja je realizovala "Plitku poeziju" i ne­koliko singlova pre i posle tog albuma. Sve je to funkcionisalo do njihove svirke, a onda... e jbg. Publika je poludela, šutka na sve strane, oni stariji su se prisećali reči pesama koje su ne­kada napamet znali (nije mi baš išlo), a oni mlađi su sve dob­rano i na vreme za ovaj koncet naučili. "Biti Ružan pametan i mlad" "Homburg", "Belja Šljiva", "Bolje da nosim kratku kosu", "Ori Ori" sve zajedno sa neskrivenim seksualnim aluzijama i odama izvornom punk-rocku su praštale (bukvalno, pa kakav je to skrnav ton gitare bio) tvrđavom. Ali, stiče se utisak da je pauza nesviranja od čak 27 godina ipak ostavila itekako traga na Čontu i ekipu i da je ovo bio preveliki zalogaj za dobro vođenje koncerta. Šteta, jer Patka ima istoriju i pesme, a i Peking nam zahvaljujući buvljacima nije tako daleko. Možda sam pre­više očekivao, ali i dalje ću sa većom radošću jesti piletinu u ljutom sosu. I gde je nestao sako?
Pauza usledi i enormna količina ljudi se stuštila ka prostoru ispred mejna, jbg, ne sviraju svaki dan Sex Pistols u Srbiji, ma ne sviraju oni svaki dan nigde, nego se skupe da otmu finansijske novce, eto čemu ih je Malcolm naučio. I to ih je dobro naučio s obzirom na količinu šolda koje su oteli. Nis­am ih gledao 1996-te kada su svirali u Sloveniji, Borko jeste i zapeo je s tim da su bili odlični. Ima i razloga, kod Pištol­jaša svira Steve Jones, gitarista koji je napravio neke od ne­nadjebivih rifova u istoriji R'n'R-a. Dovoljno za poverovati, a ionako je onaj koji nije znao da svira odavno kod onih mrtvih hiposa i Bambija. Dakle, ništa nije predstavljalo prepreku da Sex Pistols odrape dobar koncert, makar sam tako mislio. I počelo je po mom. Moja omiljena pesma na otvaranju seta: "Pretty Vacant" Ura! Ali, u ušima mi je još odzvanjao pakao koji su Ministry ostavili za sobom (predsobljem, kuhi­njom...). Sex Pistols su bez obzira na dobro ozvučenje zvučali dvaput tiše od Ministry-a, što itekako može da pokvari kasnije se ispostavilo prevelika očekivanja. Vidljivo je bilo da je bend naučio da svira i da tu više nema onog punk prenemaganja, Rotten je ite­kako naučio da peva, ali sada je bio više Lydon karikirajući ionako karikaturalno (u go­mili slučajeva) punk pevanje. Ništa nije vredelo Cook-u i Matlocku, što su oni držali sve konce čvrstim vibracijama, jer Steve je uspostavio svoj diktatorski sniženi štim da bi mu zvuk bio što teži i u tome je uspeo, ali to Rotten/Lydon ne može da prati.
Sex Pistols nekada behu raspad­nuta banda sa sve šarmom, ovo na bini je bio vrlo problematičan bend, koji zna sve pesme koje svi­ra ali to ne radi ni s mrvicom ubed­ljivosti. "No Feelings", "I Did You No Wrong", "Liar", "Holidays In the Sun" posvećena vrelom letnjem Exit-ovskom danu, sa sve krevelje­njem i pozivanjem da se Srbija di­gne na noge i ne štedi ruke, ne bi li pozdravila punk kraljevstva ujedi­njenog kraljevstva. Išlo im je sve dok nesnalažljivi Rotten posle pljuvanja po Americi (zna li on u kojoj zemlji živi, isto kao i Jones, sada su Anarhisti našli da se bore za Irak, ma idi) počeo da viče "praise Alah", alo, Miki, viđu prvo geografiju i istoriju pa trtljaj šta ti drago. Ovako me podsetio na Eldritcha kada je jurio Mladića (to su oni mlađi od 30 go­dina) po Tašmajdanu. Prilično glupav potez trulog Džonija iz koga je probao da se izvadi sa "praise Serbia" ali kilavo i kljakavo. Uostalom, prestonica prvih anarhista je bila Bar­celona, dakle Lydone ili Rottene i tu si u gubitku, kao Britanac sa stalnim prebivalištem u Americi. I tako nastaviše Pištoljaši sa "Submission", "Steeping Stone", pa čak i obra­dom Hawkwinda "Silver Machine" da bi došli i do "No Fun" koja je bila dozlaboga do­sadna. Tu pesmu ipak treba ostaviti originalnom izvođaću da peva, a to je gospodin Pop Iggy i to ćemo čuti 5-og septembra u BG-u. Čak su mi i posle te neubedljive verzije "Problems" zazvučali poprilično problematično i sve je išlo ka dosadi koju čak ni "God Save The Queen" (revolucionarna pesma) nije uspela da razbije baš kao ni "E.M.I.". "Bo­dies" je zaključila koncert i narod je počeo da se itekako razilazi. Razlog postojanja ovog benda je nakon ovog koncerta bio dovoden pod veliki znak pitanja. Ali što uz pomoć više P.I.L.-ovskog nego pištoljaškog pevača i uz podršku publike iz prvih 30-ak redova Sex Pistols se vratiše da opale još jednom.
Čak je i to bilo predvidljivo. Svi koji po­znaju "onaj" album su iščekivali "Anar­chy In The U.K." i dobili su je u produ­ženoj verziji... koja je bila toliko amebi­čna da sam krenuo da slušam pravog udarača iz Ramones redova... u toku probijanja iz gužve čuh i da su krenuli sa još jednom obradom i to od the Modern Lovers. Da, sa "Roadrunner" su završili koncert. Čak ni nagomilana snaga u Steve Jones-u (koji sada ima jedno 25 kilograma više nego kada je svirao u Neurotic Outsiders) nije uspela da zada odlučujći udarac, ništa od špricanja. Viagra se potrošila, behu ovo impotentni pištolji, mada mi je sa jedne strane (a možda i druge) drago što sam čuo najvažnije pank-himne i to od originalnog benda.
Text by David "No Fun indeed" Vartabedijan
Kud idijoti photo by Alexandar Zec
Pekinška Patka i Sex Pistols (total) photo by Anamarija Vartabedijan
Sex Pistols photo by Daniel Tešanović