MINISTRY
EXIT 08, Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 13.07.2008.
The Hives su bili super, bio je to odli­čan energetski uvod u nastup Ministry-a. A i prostor se sve više popunjavao. Vredi zaista biti svedok koncerta na po­slednjoj turneji koju ovaj bend osnovan davne 1981. godine radi. Na binu su prethodno iznešene četiri pa tzv. mreža­ste prepreke (seća li se neko bara iz "The Blues Brothers"). A, možda to u Jourgensenovoj glavi pod­seća na zatvor... tko zna? Možda su nas te prepreke i spasle od Ministry-a koji su bili zaista pakleno raspoloženi. Bilo kako bilo Ministry su na vreme započeli svoje brutalisanje.
"Let's Go" je krenula silovitom petom (Mad Max V8) brzinom. Industrial-metal, patak-đoka, bilko šta, ta jačina zvuka koja je izlazila iz ozvučenja i mrak sa bine prekidan stroboskopima je jasno stavila do znanja da se bend neće zajebavati uopšte.
Dobrodošli u predvorje pakla.
Grmljavina, panika, u takvoj situaciji ne vredi moliti za milos', već se samo valja prepustiti vožnji koju je bend započeo. Videlo se već tada da zvuk Ministry-a nije za obične smrtnike, već za nas odabrane koji imamo specijalne moći izdrža (od glagola izdrža­ti), a skupljali smo ih decenijama slušajući bendove koji otkriše drevnu tajnu brutalisanja, jeste da. Na svu sreću, čisto da nas ne satru odmah, Ministry i dalje ne izlazeći iza kaveza su ubacili u treću sa "Watch Yourself". Dobro, smanjiše brzinu ali zvuk, tu nema nižeg nivoa, odpa­njeno do granica izdrža. Do sada nešto najbrutalnije što sam slušao i gledao behu Sla­yer i Sepultura (smrtne metal bendove ne računam to nije to), koji svojom izražajnom silinom zvuka gađaju pravo među oči, ne bi li došli do mozga i prokuvali ga. Ali ne, Mini­stry predvođeni zlim velemajstorom svih znanih zala Al Yourgensenom su pronašli na­čin da zvuk ide iznad glava i da onda polako sabija subjekat u zemlju. A tek stroboskopi koji su tada prekidali uglavnom crveno-žutu rasvetu samo pojačavaju intenzitet i posle petnaestak minuta, dakle prošle su još "Life Is Good" i fenomenalna "The Last Sucker", počinjete da osečate kako vam vene na glavi pulsiraju, te da mozak (tko ima isti) želi da izađe iz svog prirodnog omotača. Ja ovako nešto ne čuh do dana današnjeg.
"No W" krljačina, pri kojoj su konačno gitaristi Tommy Victor (Prong) i Sin Quirin (sa sve šeširom, pravi kaubojac iz pakla) počeli da izlaze ispred kaveza i da ispaljuju brze i energične solaže, samo je pojačala vid PAKLA uživo. Da je Hijewronimus Boš, danas živ, mis­lim da bi mu Ministry bili omiljen bend, makar njihov koncertni DVD. Sve to vi­zuelno upotpunjuje i ex-Static X basa­džija Tony Campos, koji svom instru­mentu nije dao mira, već ga je nemi­losrdno, baš kao i bubnjar Aaron Rossi udarao do iznemoglosti. Da bi sve bilo ispošto­vano do kraja, baš kao i na studijskim albumia (mada kod kuće možete da smanjite zvuk na uređajima) pobrinuo se sa svim znanim i neznanim semplovima klavijaturista John Bechdel. A Celokupnu apokaliptičnu viziju samo su pojačavale projekcije na video skrinovima koje su tematski pratile svaku pesmu. Vrlo ozbiljan i vrlo brutalan šou. "Se­nor Peligro" je pretila da zbriše sve ispred bine, da bi se situacija makar na trenutak smirila uz "Lieslieslies" pesmu s kojom su Ministry bili nominovani za "Grammy" nagra­du. Eto, šta se sve može u demokratskom društvu,a Al (ne Gor) je to ionako zaslužio, s obzirom šta je sve preživeo.
"N.W.O." i "Just One Fix" sa "Psalm 69" su nas samo vratile u vreme kada niko nije mo­gao da bude tripozniji od Ala, da bi koncert u kome nije bilo preterano kontakta sa pub­likom, jer Đavo nikada ne priča mnogo već dolazi po svoje završili sa "Thieves". Eto, ukradoše mi i ono malo duše što ima (pardon, što sam imao). I gle čuda, nije mi žao. Video sam Ministry i preživeo, a ono na prvoj slici je potpisan set-lista vražje družine koju je moj blesavi drug na njegovu sreću dobio od benda. Ministry ipak pružaju sreću, nema šale sa njima. Još da su otprašili "The Great Satan" i "Jesus Built My Hotrod", ka­kvi bi tek to bili udarci maljem mada i bez toga je bilo OPASNO!
Text by David "I Survived Hell" Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan