THE HIVES
EXIT 08, Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 13.07.2008.
Prostor ispred main stagea se sve više popunjavao. Četvrti dan ovogodišnjeg Ex­it festivala je po dole potpisanom imao do sada najbolji skup (da ne kažem line up) bendova, koji sa sigurnošću mogu da prodrmaju i najblaziranije posetioce.
Šveđanski The Hives sasvim sigurno (i uz dosta odlično odrađenog marketinga) predstavljaju jedan od bendova koji je u poslednjih desetak go­dina (od kako su globalno diskografsko aktivni) vratio veru u rock'n'roll kao najprimarniji izvor energije. Takvi su im albumi, a takav im je i nastup.
Crno-bela vizuelno perfektno stilizovana (čak su i pojačala u crno-beloj kombinaciji baš kao i trzalice, dok bubnjar udara belim palicama) petorka iz neke Šveđanske vukojebi­ne je već sa prvim taktovima dala do znanja masi od preko 10.000 posetilaca (u tom momentu), da sledi čas istorijskih rock'n'roll rifova upakovanih u The Hives oblandu.
Reski zvuk gitare je označio početak "Try It Again" (valjda?) sa poslednjeg "The Black And White" albuma. Braća Almqvist, "Hovlin" Pete (vokal) i Nicholaus Arson (eh, ti niknej­movi, aliasi, šta već) su već pri prvim udar­cima bas bubnja krenuli sa svojim šparta­njem i skakanjem (model Jagger-Pop) po pozornici, dok je ostatak benda, što je za bubnjara i razumljivo: Vigilante Carlstroem (gitara), Dr. Matt Destruction (bas) i Chris Dangerous stajao kao ukopan na svojim mestima i "polivao" iz svojih instrumenata i pljujući na binu pa, na svakih pola minuta (jbt, i to je navežbano). Ponosno saopšta­vajući da su The Hives (što je ponovio jedno 30-ak puta minimum, to je ono što se zove samoreklamiranje ili u njihovom slučaju "self-glorification"), po prvi put u Srbiji i da je ovdašnja publika konačno izgubila The Hives virginity (svašta se dešava po koncertima i ovakvim skupovima, pazite na decu!), Pete je ohrabrivao publiku da pozdravi bend koji se svojski trudio da zabavi sve prisutne.
Uvežbani do perfekcije (čak se i svaki Pete-ov skok, kao i doskok poklapao sa udara­njem o timpane na bubnju) Šveđani su še­tali kroz sve hiteve koje su do sada isporu­čili ovom (ne)zahvalnom svetu: "Die Alright", "Walk Idiot Walk", "Tic Tic Boom", "Two Ti­ming Touch And A Broken Bones", nezao­bilazna i prihvaćena s najviše ushićenja "Hate To Say I Told You So" samo su ras­plamtale atmosferu koja je postepeno doš­la do usijanja, kulminirajući Pete-ovim ba­canjem u publiku.
Bio je i jedan mali predah uz "valceroidno-bluznu" "Diabolic Scheme", kada se na bini po prvi put svetlo iz belog promenilo u crveno.
The Hives sve rade majstorski, očigledno je da nijedan detalj njihovog nastupa nije pre­pušten slučaju što bi možda kod drugih bendova ukinulo spontanost, ali kod čak i po­vremeno "zamrznutih u pokretu" (šta im uradi Iceman, sada je Batman opet "in"), Šve­đana to nije slučaj. Odlična i dobro ozvučena zabava, trajala je oko sat vremena, što je bilo sasvim dovoljno za čulno i emocionalno reagovanje na ovaj fenomenalan bend. Krajnje efikasno razdevičavanje. Još da promene boje... na primer u crveno-belo... eh... šta posle ovoga reći osim Veni, Vidi, The Hives, bre!
Text by David "Diabolic Scheme" Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan