PAKLENA DRUŽINA = PEKINŠKA PATKA
Route 66
Novi Sad, 06.07.2008.
Novi Sad je posle skoro punih 27 godina imao priliku da sluša "Paklenu Družinu" u postavi: Bora-Bas, Cila-Bubnjevi, Sreta-Gita­ra i Čonta-Vokal, grupu mnogo poznatiju pod imenom Pekinška Patka!
Ovo je inače bio tajni koncert odnosno probni balon za nastup na predstojećem Exit Festivalu. Iz tog razloga, svirka je bila zatvore­nog tipa i ulaz je bio jedino moguć putem pozivnica (spiska).
Oko 200 ljudi, što muzičara, starih punkera, ovih-onih i koga sve ne, sa nestrpljenjem i (no­vosadskim) skepticizmom je iščekivalo pojavljivanje na bini ovog legendarnog benda. Kada se to konačno i do­godilo "uzdržana" euforija je krenula. Nastup je otvoren pesmom "Homburg" i odmah je bilo vidljivo da prof. Čon­kić nije izgubio ništa od stare dobre energije.
Tokom celog nastupa je uspevao da održi nivo pevanja i stare scenografije da bi između pesama uz njemu svoj­stvene opaske uspevao i da nasmeje velik deo publike. Ređali su se hitovi "Biti ružan, pametan i mlad", "Šta je zbližilo nas", "Bela šljiva"...
Ostatak orkestra se iako već u poodmak­lim godinama trudio da pruži svoj maxim­um. Bubnjar Cila je svojski odradio svoj deo posla, Bora je bio sasvim na nivou dok je Sreta tu i tamo uspevao i da načini po koji propust. Ali budimo realni, posle toliko go­dina scenske i sviračke neaktivnosti, ovo je bila svirka iznanad mojih očekivanja, stoga nezadovoljstvu ne može biti mesta. Poluča­sovni nastup je završen numerom "Poderi­mo Rock", nakon čega ipak nije usledio bis.
A da li smo bis zaslužili?!
Iako je Čonta u par navrata silazio (skakao) sa bine u pub­liku i unosio se prvim redovima sve sa mikrofonom u lice, novosadska publika se nije udostojila prave reakcije te su slabe ovacije rezultirale izostankom bisa.
I, mada su publiku uglavnom činili ljudi starosti od 30 do 50 pa i više godina životnog veka, ipak je ovo bila jedna i jedina Pekinška Patka i to u sasvim solidnom izdanju i ako ovako budu svirali na Exitu, ne verujem da će se obrukati.
Cilj njihovog ponovnog okupljanja verovatno nije rad na duže staze, već gostovanje u svrhu otvaranja koncerta Sex Pistolsa na pomenutom festivalu.
Takav slučaj je bio i sa ljubljanskim Pankrtima koji su se iz istog razloga skupili u Hali Tivoli sada već daleke 1996 godine.
Komentari posle svirke nikako nisu vredni pomena, osim što su mom prijatelju uspeli da pokvare veče. Tipično novosadski (čast izuzetcima).
PODERIMO RAZMAŽENU SUJETU!!!
Text by Borko Ristić