MIKE PATTON & ZU QUARTET
SKC
Beograd, 15.06.2008.
Mike Patton jeste ime koje bi na­punilo veliku salu SKC, i tako je i bilo 15. juna. Raspoloženje ljudi pre koncerta pokazivalo je da, ia­ko pretpostavimo da je većina up­oznata sa post Faith No More ra­dom i projektima Pattona, ipak očekuju da "glaščina" izvede i ne­što starije iliti poznatije široj masi. Ali ne!
Pored toga što je od '88-e do '98-e godine bio lead vokal u FNM-u, Patton je poznat i kao član Mr. Bungle-a, Tomahawk-a, Lova­ge-a, Fantomas-a, The Dillinger Escape pl­an-a, Peeping Tom-a, sarađivao je sa mno­gim muzičarima na raznim projektima, kom­ponovao muziku za filmove i pozajmljivao svoj glas za neke od video igara.
Iako drugačiji i svoji, FNM je ipak išao prih­vatljivim tokom u alternativnim vodama, dok su kasnije Patton-a njegova želja za ekspe­rimentisanjem, izuzetne glasovne moguć­nosti, harizma i slava odnele u druge vode. Visoko je cenjen u krugovima alternativne muzike i donekle se može smatrati idolom savremene alternativne scene zbog svoje mističnosti, stalnog menjanja muzičkog senzibiliteta, poprilično impresivnog vokalnog domašaja i eksperimentisanja istim. Tako se praćenjem njegovog rada može videti evolucija (ili opozit toga) njegovog talenta i glasovnih mogućnosti u ovo što smo imali prilike da i sami čujemo. A to nije predivan i prepoznatljiv Patton-ov glas.
Još prvom numerom (sa zakašnje­njem od sat i po vremena) Mike Patt­on & ZU quartet, džungloidnom buk­om poželeli su nam dobrodošlicu u tolikom broju! Tako je bilo do samog kraja.
Publika je, iako vidno razočarana, ip­ak bila zahvalna i aplauzom je poz­dravljala instrumentalne (što se ZU momaka tiče, a to su komšije Itali­jani Jacopo Battaglia bubanj, Mass­imo Pupillo bas i Luca TMai sax) i Patton-ove što za miksetom, tako i vokalne vratolomije, koje bih ja drugačije nazvala "tarzanovanje" u mikrofon (da, da, proizvodio je te jako čudne, neartikulisane zvuke vika­nje, mumlanje, urlanje, cičanje itd.. ). Izgleda da je apsolutno svima bilo jasno da je to jedini način i prilika da vidimo Mike Pattona i čujemo bar to što se čuti moglo! Momci je­su prašili (to bi, da se razumemo, bilo mnogo slušljivije kada bi ih neko razdvojio), ali on nije pevao!
On je ipak bio i ostao neuhvatljiva figura u muzici i ne veru­jem da će prestati da iznenađuje svoje poklonike. Iako ja ni­sam pronašla išta što bi me privuklo ili me približilo njego­vim muzičkim idejama u ovom naletu raznolikosti upakova­nih u malo više od sat vremena noise performansa, verujem da ima ljudi kojima se baš to dopalo.
A na kraju o muzičkim ukusima ne treba raspravljati.

Apsolutno tako i nikako drugačije. S obzirom da sam bio upoznat sa Pattonovim muzičkim vratolomijama, nisam imao hrabrosti da se sa tim suočim i uživo, te sam zadovo­ljan posetom, zbog ljudi iz Legacy-a, otišao da puštam mu­ziku u Vrtoglavici, a Pattona prepustio onima sa jačim želudcem. (o.p. D.V.) i neka me­ni je i FNM tri put bio previše.
Text by Boba Ranđelović
Photo by Anamarija Vartabedijan