KUD IDIJOTI
Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 25.05.2008.

Dan je bio lep, iako neizbežno politički obojen, sa naj-naj naj­novijim izborima... (poručite odmah). Exitovci su rešili da moti­višu omladinu da se opredeli, i ponudili šarenoliku svirku u to ime, akcijom "Super svima" za sve koji su izašli da glasaju. Što se tiče Kud Idijota (da, za njih smo glasali) - oni su bili na­javljeni jedva dan i po ranije, za razliku od ostale družine Zbo­gom Brus Li, LET 3, Cubismo... i još nekih raznih. Taman da se malo protrese mozak od one konačno završene eurokrizije/euroshizije.
U momentu mog "pristizanja", prva dva benda su već bila otprašila svoje. Cubismo su vladali scenom, i mnogobrojna publika je bila totalno animirana latino zvucima. Mmm... bez harizmatičnog Ricarda, to više nije isto, ali OK. oni su ovde odomaćeni i uvek imaju više nego odličan prijem kod publike. E onda, došlo je do izvesne prekompozicije kod iste - vreme za Idijote.
Bucolini i Dejo su izašli i počeli da se nameštaju i privezuju, negde oko 23.30h... muzika iz backgrounda je utihnula, i para je provejavala između još retkih i smirenih snopova svetla. Nekoliko muških gromoglasnih fano­va iz prvih redova horski je krenulo u glas "Kad sunce opet zađe", našta im se pridružio još dobar deo publike, dok se ovoj dvojici momentalno razlio osmeh po licu. Izlazi Sale, oduševljen vadi aparat i slika. Čak je i propustio svoju pozdravnu parolu "People people... "! Pa dobro ljudi, nije vas bilo u ovim krajevima - čitava dva godišnja doba - mnogo je to, u p.m.! Konačno izlazi i Tusta, i prolamaju se ovacije... "E! Di ste nam ljudi!"... a ljudi je bilo, pa ne znam... mnogostruko mnogo. Otvaraju nastup sa "Ja sjećam se", i jedan ženski začudni glas iz pozadine tamo nekom baca komentar "ee, pa nisu nikad s ovim počeli". Pa dobro, mislim, ako su već idijoti - nisu roboti, ne ;) a ni tezgaroši - daleko im bilo to! Sledeća je bila ludo kooperantska Francijeva "Blago" (kad ćemo li njega videti), i tu je već krenula da se diže temperatura. Tusta skida jaknu i otkriva Viva La Pola! majicu s prošlogodišnjeg istoimenog festa. Nedugo zatim ni Sale ne može (ili neće?) da izdrži, i nastavlja dalje svirat' u potkošulji. Tehnički, bilo je sve prilično čistozvučno, a osvetljenje, e osvetljenje je bilo jeeeee... (patka svoga kolko dobro)! Istina, Tusta se par puta žalio da nema dosta svetla na publici - "da vidi sve te divne ljude", mada on nije mogao znat' kolko to atmosferično deluje odavde... "Darwill" trešti, masa divlja... na ogradi drži-ne daj, tu je kao trebalo da bude bezbedno (eh, vraga!), sve se trese - čista klasika... laktovi šibaju uopće ne biraju (srećom me zakačio tek jedan i po, što je neshvatljivo dobar "skor"). Hm - preživjeti, da, i ta je došla na red malo kasnije, posle "Dittatorea", "Ne zaboravi"... (no way-a-a), "Ali nije to još gotovo"... i nije bilo gotovo - jer se upravo tad trebalo "Preživjeti" i dočekat opet Sunca zalazak... ovoga puta svi zajedno. Niko se nije štedeo, i Tusta u pauzi kaže kako će izgubit glas, ali nema prekida, on odmah nastavlja u istom tempu. Treba li još reći da je uz sve to širio ruke i izvodio svoj specifični bougie-vougie, onaj valoviti ples? Dašta. Sale, na konto "srednjeg imena" benda, ostavlja publici da sama proceni, dal su više stari, il' su više pizde. Ja bih rekla (i zaključila) da je to ustvari jedna reč, ili sveza, vrlo uravnotežena... i fina, i nema prevagivanja tamo vamo. Ma to je konstanta - u njihovom slučaju bar, nešto kao... (baybe, baybe!) -Vječna vrijednost, hehe. Aaaa,... Je*ote pa to je čurka..!!! (Ko shvata, shvatio je).
"Pisma o ribaru... " je na ovdašnjem otvorenom petrovaradinskom uzvišenju, mirisala (mm... na rakove i školjke, jadranske nam) kao da će ostat' do kraja u slow motion, kako su je i započeli, ali ljuta i slana Gibson gitara, sa Verude je već zarežala hvatajući val s ponovo nailazećom prvom strofom... ! Klinč. Plovi plovi... ! Zatrčavao se Sale na drugi kraj, i unosio se kameri u lice - iliti u oko (zavirujući valjda šta to ima unutra majku mu) i svirajući tako par momenata, tamo na Bucolinijevom delu stejdža - dok se on, lagodno gegao do Deja i nazad, u ritmu svoga postojanog basa. Ide "Minijatura", pa "Vesna", ritam ubrzava, ali Dejov bubanj opstaje u komadu ... Tusta zeza Saleta da se uozbiljio, ali onda zapaža da se ovaj smeška, da, da. Negde u međuvremenu se već bio i oglasio sa svojim "Thank you people, hvala ljudi... " yap! Ubrzo, strogo limitirani tajming i koncepcija primoravaju drago društvo Idijota da privede nastup - što mu već pređe u prestup - kraju (baš mi i nije jasno samo šta je Disciplina (ili već koji ono bend beše sledeći na redu) trebalo da radi posle njih, da pospremi opremu i binu, šta). Neizostavna "Za tebe" gruva svom snagom i time završavaju. Obojica iskreno oduševljeni, šalju poljupce oberučke u nepreglednu publiku i zahvaljuju se... Ma daj... kako sad to, kraj, pa jedva da je prošao nepun sat..? ali kakav sat, eee... Ovo je meni bio možda najbolji njihov cert, (mada priznajem malčice veze s tim ima i uspešno probijanje do prvog reda, na samom početku, što je totalno drugi doživljaj od šestog, petnaestog ili ne znam kojeg), pogotovo imajući u vidu da im to ipak nije samostalan nastup. Kakogod, oni su se, uz malu pomoć i insistirajuće urlike mase, čas posla izborili kod organizacije za maleni bis. Rekoše, jednu kratku za kraj. O'Bella Bella... ode nam i ti, u noć. Ali moraš opet doć, znaš...
* * *
Thank you people, thank you Sale!... I bolje bi vam bilo dečki, da ste se nakon ovoga podmladili (jer ja sigurno jesam... što bi značilo da sad imam nekih, -17g, hehe). Tko je bio pamtiće, tko nije, nek se nada zdravlju i veselju, jer zasigurno, biće još... A do tada, Srce radi - i, kako neki uporno tvrde - sve je drugo manje važno. A, ako im mi ne vjerujemo... tko će?
Pula Crew, WE SALUTE YOU
(STARE PI*DE = VJEČNA VRIJEDNOST)

Text & Photo by Tamara Jakovović