KAMELOT, FIREWIND, FOREVER SLAVE
SKC
Beograd, 19.04.2008.
Godinu i neoliko dana je prošlo od prv­og gostovanja Kamelota (izuzetno po­pularnog melodic-power metal benda u Srba) u Beogradu. Ovoga puta došli su da promovišu album "Ghost Opera: The Second Coming", na kome se kao bonus nalazi i DVD snimak iz SKC-a. Baš lepo od njih, a inače dosta dugo su pričali da im je to bio najbolji koncert na prošloj turneji. Ovoga puta situacija po stanovnike grada Kralja Artura beše još povoljnija, prodadoše više karata nego prvi put. Eto (Sam­juel) kako neki lep gest može da razneži srca domaće publike. Raznežio je čak i moje te odoh da ih pogledam i čujem, koliko se sećam prošle godine me je nešto mrzelo, a red bi bio to učiniti čisto da ne budem neobavešten, takvih imamo napretek.
Dok je publika još ulazila na bini su već bili očigledno dobro ra­spoloženi i usvirani Španci, Forever Slave. Imaju pevačicu sim­patičnog izgleda, dobrog glasa i što je najvažnije iako praše ne­ku vrstu gothic-a, nisu pompezno-prazni kao neki skandinavski bendovi sličnog usmerenja. Dobro je to bilo, što je i publika umela da nagradi aplauzom. A pevač'ca je verovatno skinula nekoliko kg, jer beše uvučena u neku PVC suknju, po kojoj su pržili reflektori, to je još jedan način koji pokazuje kako se može spojiti posao sa zadovoljstvom koje donosi oblikovanje tela.
U foajeu sale, štand, odnosno štandovi za merchandise su odavali utisak jed­no dobro snabdevenog HM butika. Nor­malno, Kamelot robe je bilo najviše, iako nigde ne primetih ma­kar i repliku Excalibura... e to bih kupio, pa da ga zaglavim u su­nđer obojen u sivo i da se onda ponašam. Razgledanje izlože­ne robe je potrajalo vrlo kratko jer su se na bini već našli Grcite: Firewind. To je već klasična power priča kojoj su Grci ionako tradicionalno skloni, još od vremena Minotaura, Termopila, Ilija­de i Odsieje i drugih mitskih tvorevina. Navežbani i oni.
Samim tim sumnjam da više igde na sv­etu postoji bend koji ne zna da se snađe na bini (dobro de, o gomili domaćih demo slučajeva ne pričam). Bilo je tu i mlataranja rusih kosa, pravih metalskih, malo razvod­njenih terci relativno visokog pevanja, elem, sve u skladu sa po­menutim žanrom, s tim što je meni sve to poprilično ravno i do­sadno... ali za onoga ko to voli a znam da je bilo i takvih u publici Firewind su bili odlični. Ah, da predstaviše se oni na kraju i dobi­še burne aplauze, a gitaroš predstavi pevca kao Apolona sa Oli­mpa, eto ja lepo pričah o mitskim tvorevinama a ispostavilo se i da sam video jednu.
Vatra i vetar, još da su imali i neku Zevsovu munju...
Nakon što su Firewind napustili binu, užur­bano se počelo sa čišćenjem iste da bi Ka­melot, što pre zasijali u svom viteškom sja­ju. Iz mraka se pomolila djeva bajna sa sve violinom u rukama i zasvirala nešto (intro, djteču), da bi sve uzdignute ruke iz publike naslutile izlazak Khana i ekipe na prilično scenografski impozantnu binu. I krenulo je. šta opet ne znam, jer u sopstvenoj CD kole­kciji posedujem njihov, valjda, šesti album "Epica", koji sam ionako čuo samo jednom jer ta vrsta muziciranja meni nikako ne spa­da u bliske. Nema veze, publika je bila oduševljena, svi su se trudili da budu što bliži Khanu i Thomas Youngbloodu, koji su istina i najviše animirali posetioce. Casey Trillo je isuviše revnosno udarao duplu bas papučicu i to je upravo ono što meni smeta, to bezgranično tutnjanje u kome se gubi osnovna melodija.
Mada, ruku na srce Kamelot su perfektni do bola, baš kao i zvuk te večeri. Ipak, posle odgledane tri pesme, rešio sam da sednem u foaje, na dovoljno dobru poziciju da ipak mogu da vidim šta se dešava na bini, jer da se ne lažemo, ako nešto ne volim to me ne može ni zanimati preterano... radovanje sam ipak ostavio posetiocima koji su evidentno doživeli još jedan spektakl. Neka, dobro je da Kamelot, iako Amerikanci nisu ispalili za koncert... a ja i dalje volim nešto drugo, što sasvim sigurno zvuči dijametralno različito od Arturovih pulena.
Photo by Anamarija Vartabedijan