QUEEN TRIBUTE
Living Room SKC
Beograd, 05.04.2008.
Nešto me je spopalo da posle dužeg perioda koncertne apstinencije odem na neku svirku. Izbor za ovo subotnje veče beše vrlo lagan, moj drug iz hevi metal mladosti nekadašnji pevač jednog od prvih thrash metal bendova sa ovih prostora Demoniac, kasnije pevač u Ben Hu­ru, Ljuba Marjanović se sada zabavlja sa Real Queen Tribute band­om. Dobro, dakle Queen, ajde voleo sam ih do "The Game" albuma, a posle mi postadoše mnogo sintetički, a i nikada se nisam intere­sovao za pevače sa brcima, sa jarećom bradicom da, ali brci... joj.
I tako po ustaljenom običaj svirka nije počela pre ponoći, a videh set listu na kojoj je bilo čak 25 pesama. Isuviše mnogo s obzirom na kasni početak koncerta.
Koncert Queen Tribute benda je počeo sa "One Vision", jednom od onih koje imaju dobar rif, ali su ispolirane do besvesti, brutalni­je čak i od Def Lepparda.
Oko 120 posetilaca je u tim trenutcima počelo da se veseli, baš kao da pra­vi, sada ima i onaj krivi Qu­een, svira. Ljuba beše ob­učen kao Freddie u onoj žutoj portirskoj jakni sve sa pantalonama na štr­aftu. Bend odlično zvuči, na početku je bilo malo tiho, ali kako je koncert odmicao, tonac je po­lako dodavao mas' u celu zvučnu sliku i to beše baš dobro. Odmah je usledila "Tie Your Mother Down", dobra rokačka sa doduše predugim "tu­šem" na kraju, ali atmosfera je počela da se usijava. Publika poče da peva do izne­moglosti, ređale su se zaista dobro odabrane Queen pesme, sa časnim izuzetkom one "pederastije" od "You Don't Fool Me", kompozicije koju nikada nisam mogao da pod­nesem, a danas sa manjkom strpljenja još manje, no tada mi je neko doturio crno pi­vce te sam se primirio. Eto, to je još jedan blagotvorni uticaj pivske kulture na istanjene živce.
"Headlong" je bila impresivna sve zajedno sa pozivanjem publike da peva i da igra u ritmu muzike za ples... nema šta znao je mercury kako da pravi te "vrtiguzačke" pesme. Svetlo beše ugašeno do kraja zbog početka možda najpoznatije Queen numere: "Bohemian Rhapsody". Krešendo je bio opasno odsviran, tu negde pre ili posle pomenute pesme, ne pamtim, popih mnogo Neša (gitarista) je odsvirao jedan predugačak solo, prekinuvši ga na momenat sa "Rockin' All Over The World"? Ljuba se presvukao, tj. stavio kapče na glavu, kao ono što je nekada nosio Robert Halford a i populacija iz bara Blue Oyster (ko je gledao prvu Policijsku akademiju, zna o čemu se radi), primer određene seksualnosti. Zabavno, jedino mu zameram što nije imao hrabrosti da obuče triko, to bi tek bio šiz potez. Imali su dva bisa, na prvom je bubnjar ostao sam i počeo uvodno rokanje za "We Will Rock You", svi do jednog u publici pevaše ovu ipak antologijsku numeru, a tek kako su tapšali posle pri izvođenju "Radio Ga Ga", ma skoro ko na Wembley-u nekada davno. Poslednja numera posle dobra dva sata svirke beše ono o šampionima sveta... to je još uvek Milan, koliko znam ali sam siguran na svu sreću da će to da se promeni ove godine.
Odličan tribute band, idealan za razbibrigu i neopterečen subotnji provod, još kada bi se neko setio i da skine "Stone Cold Crazy" i "Sheer Heart Attack" sve bi bilo mnogo rock­erskije, ali i ovako je bilo sasvim O.K.