LOW BUDGETS, 888, SADAMOVI SINOVI, PRLJAVI DRIPCI
Klub Žica
Beograd, 09.03.2008.
S' obzirom na to da nas po mnogim najavama očekuje lepa kon­certna sezona na raznim festivalima, arenama, stadionima, ja jed­va čekam sve to, ali je meni lično atmosfera nekako bolja na klup­skim svirkama! I to valjda zbog bliskijeg kontakta publike sa izvođa­čima (što se ponekad završi i otimanjem instrumenata, mikrofona od strane pomahnitalih fanova, ali sve to ima neku posebnu draž), i što je vrlo važno - do piva se na takvim dešavanjima dolazi mnogo lakše (e, bre Bobo pokvarih te ja... nego da krenem da reklamiram pivare, misliću o tome, op. D.V.) i brže nego na stadionima, pošto je šank veoma blizu, ako već nije tik ispod vašeg lakta! I prethodnog vikenda se zbila još jedna takva svirka!
Na samom početku behu Sadamovi Si­novi!!! Kao što je i sama najava govorila, oni i sviraju melodični punk - rock (čini mi se da onom "melodični" isključivo dopri­nosi stil pevanja koji praktikuje pevač), i posebna napomena je da su im svi tekst­ovi na srpskom jeziku...
Numere "Možda previše želim", "U to sam siguran", "Zakasnele vesti" su uz pratnju svoje verne publike izveli u nekih pola sa­ta. Prisan kontakt sa ljudima u publici do­veo je što do dobacivanja šala na temu aktuelnih političkih tema (što je i inače postalo neizostavan deo svih društvenih pora i dešavanja), tako i do deljenja mikrofona i jako pozitivne atmosfere! Za kraj su ostavili, po mojoj slobodnoj proceni, najupečativljiju pesmu - "Bezbedan teren" i nakon nje na­pustiše onaj čošak iliti improvizovanu binu!
Nakon njih uspešno drugačiji od ostalih bendova na domaćoj sceni, sa potpunim kako audio, tako i vizuelnim ugođajem - 888! Polučasovno prodrmavanje prisutnih energičnim punk rock-om (uz prisutan garage i psychobilly uticaj i neobično, ve­što uklopljenim zvukom harmonike), lepo je upakovano u en­tuzijazam i dinamičnost članova benda! Činilo se da je ono ćoše premalo prostora za iskazivanje mišljenja, stavova i pot­punog kicking ass-a kroz pesme - "Oklopnjača" i već dosta poznate "Numerisana robe". Iste oni izvode u maniru starog, dobrog punk rock-a, sa upečatljivim gitarskim deonicama, ek­splozivnim bubnjem i specifičnim stilom pevača Saleta! I na kraju specijalni gost "osmicama" beše Mr. DNA, gitarista ben­da S.U.S. Obzirom na to da ova dva benda imaju neraskidivu vezu (dele dva člana­Mary, za basom i Terzu, za bubnjevima), saradnja i sa trećim članom S.U.S.­a, uprkos njego­vom opiranju bila je neminovna i gotovo pitanje časa! I nisu pogrešili! Celokupan nas­tup - čista desetka!
I tako, prvo poluvreme svirke prošlo je (jeste tada je Viljareal tovario dragu mi Barcelonu, mjkuimja) krajnje pozitivno!
U drugom nas sečekaše Prljavi Dripci! Ne znam koliko su pr­ljavi i da li su isti i dripci, ali znam da dobro rokaju! Totalno dr­ugačiji od prethodna dva benda, doveli su do razmene ljudi u prvom redu (ako se ono uopše može nazvati redom!? Nekako je više ličilo na obruč koji je gutao bendove "u ćošku").
Punk-rock sa primesama hard core-a (zanimljiva i u ovom sl­učaju uspešna kombinacija) širio se brzo, u ritmu dupke pun­om Žicom, oko stotinak ljudi. (gde su svi ti ljudi stali? op. D.V.) Kratke, energične numere, zanimljivih tekstova ređali su jed­nu za drugom uz burnu podršku od strane publike. "Otrovana deca", "Dete auto-puta", "B92","Ljubica se skida sa heroina" samo su neke od pesama koje su izveli. I kada su hteli da odu - ne može! Hoće ljudi još! I beše još!
Poslednji bend podrške dobro prodrma­še tih pretposlednjih pola sata (nastupi behu vremenski ograničeni zbog kućnog reda obližnje zgrade), bilo je čak i bis-a, i za tili čas se pojaviše zvezde večeri - The Low Budgets!
Na turneji povodom promocije novog al­buma "Live us a loan", uz moto: minimal effort = maximum pleasure, krenuše da praše!
Joe Jack, klavijaturista i osnivač benda, a inače raniji gitarista benda "Dead Milk­man" (1983-1995), ostao je veran Punk-u, ali sada sa malo psihodeličnim zvukom, za šta su, čini mi se, zaslužne klavijature. Joe na prvi pogled ostavlja utisak kao da je u centru pažnje i kao da baš on vodi tok svirke!
Jak, prodoran vokal i pršteći punk rifovi = Chris!
Ono što sam ja mogla da primetim je da je jedna, na prvi pomen, sitnica dala pose­ban šmek, prekopotreban upravo punk-u, a to je specifičan akcenat! Brzo, kratko, ko­mično, "prljavo" i prepoznatljivo punk otpe­vano! Ritam sekcija, nimalo u drugom pla­nu, samo je upotpunila pravi dojam! Oko 45 minuta izvodili su "Plastic", "Fat cop", "Beer belly", "Pizza menu", "Let go" i ostale numere sa svog repertoara! Bis i kraj!
Ljudi su brzo istrčali (dobro, dobro, polako su sišli niz strmoglave stepenice) napolje da udahnu malo svežeg vazduha i razmene utiske! Kada se sve sumira - odlično veče, od­lične svirke - raznovrstan izbor bendova, trajalo taman koliko treba da ne mora da se ide na pauzu za užinu i atmosfera kako valja! I šta još da se kaže!?
Pa, ipak ima još nečega... Po nekom opštem utisku (a i čula sam u prolazu dok sam se muvala okolo), gosti su ostali malo u senci domaćih bendova (e, da je tako bilo i u Bar­celoni, ja bih bio srećan, ovako sam nadrndan otišao da puštam muziku. Op. D.V.).
Pa, dobro! Možda napokon tako i treba da bude!
Text by Boba Ranđelović,
Photo by Anamarija Vartabedijan