NENO BELAN & FIUMENS
SKC
Beograd, 14.02.2007.
Tradicionalno. Dan Svetog Valentina ili Svetog Trifuna, sve­jedno, kako ko već voli, Neno Belan & Fiumens za lepo ras­položenje velikog broja posetilaca. Eto, to bi bio ceo izveštaj, da mi se ne kucka po tastaturi još malo. Đavole, zavoleh čim su se pojavili, poklopiše se sa mojim interesovanjem za Stray Cats i Beach Boys. Mjku mu i uspeše da ujedine i jedno i dru­go. Onda je Belan nastavio solo karijeru pa se skontao sa "Ri­ječanima" i to kvalitetno.
I dalje svira pjesme koje su ga proslavile kao jednog od največih romantika,a svira i nove vrlo dobre, lepe pesme PESME. Uz već pomenuti tracionalni povod, ovoga puta Neno Belan & Fiumens imaju i novu ploču "Rijeka snova", te je ovaj događaj poslužio i kao koncetna promocija pomenutog albuma.
Raspoloženih za dobru zabavu, razmenu emocija (a posle toga šta se da već...) u velikoj sali SKC-a beše oko 700 ljudi, dece, žena...). Doduše, čini mi se da je preovladavao uzrast 30+ ali to je nebitno. Bitno je da kada čovek dođe na koncert ove četvorke uvek zna šta će da dobije, zabavu i lipe pisme, a to je već nemer­ljivo. Lično uvek sa velikom dozom opti­mizma odlazim na njihove koncerte, sa još većom količinom pozitivne energije napuštam prostor, što je meni vrlo bitno, pogotovo ako je neka od meni dragih fudbalskih momčadi ispušila tog dana.
Splitsko/Riječka četvorka je započela koncert sa "Rijekom sno­va". Ova, možda i najbolja pesma koju je Belan napisao od ra­stanka sa Đavolima i koja se već primila kod publike je zvuča­la, pa, isto kao na CD-u. Balans instrumenata je bio odlično postavljen a Fiumens su i više nego nabrijani i očigledno željni dobre svirke koja se već posle tih prvih čet'r minuta pretvorila u žurku sa mirisom mora (dobro, de meni piva, vino ne pijem). A, kad već pomenuh vino, druga pesma na repertoaru bila je baš "Vino noći". Svi su pevali, baš kao i na sledećoj "Pričaj mi o ljubavi". "Dani ljubavi", plesna i razmahana "Rock galama" te odlična i brza "Lucija" samo su još više podgrejale ionako po­zitivnu atmosferu. Novi optimizam, jel' tako. Ako je to i dalje naziv pokreta koje Belan i Fiumesi promovišu, onda je to itekako tačno. "Ludo zaljub­ljen", čove s gitarom električnom, modernom, crvene boje i najbolje firme (Gretsch, ko će da mi plati za ovu reklamu) je poželeo da ga neko čuva, a ko bi to mogao bolje od neke "Bambine". Baš ta "Bambina" (čerka od Bambija?) je toliko ophrvala ljude nos­talgijom, toplim osećanjima, da je to baš bio pravi trenutak kada je mogao da se nap­ravi mali brejk i da se predstave još tri nove pesme: "Divojka sa juga" (vrlo dobar ara­nžman), "Galeb" i "Srce od leda". Dobro, to još nije prošlo kod šireg auditorijuma te je bilo i vreme za siguran pogodak. Cela sala je složno zapevala uz "Ostani uz mene". Poleteše valjda i baloni (baluni?), ili je to bilo pre toga, ne pamtim tačno, doći ću ja glave tom Alchajmeru ili pivu, šta god. "Dugo toplo ljeto" je bila najava valjda za ovo, posle ove neprimerene zime, koja opet kuca, ali ne mož' uć.
Zabava, visoko profesionalna, ali i li­šena te "profesionalne uštogljenosti" koju su priredili više nego raspoloženi Belan & Fiumensi je potrajala skoro tri sata. Na prvom bisu Leo (bubanj), Ve­dran (klavijature) i Olja (bas) zapevaše a capella verziju "Bambine" (eto nje opet), a potom potonja dvojica zameni­še svoje položaje na bini i u toj postavi odsviraše još četiri pesme od kojih je poslednja, zaista poslednja bila "Ovo je kraj". Dovoljno, posle 160 minuta svirke, umor niko nije osećao (dobro, de, Leo jeste, ipak je on bubnjar). Od svih njihovih koncerata koje sam do sada gledao, a ima ih preko nekoliko, ovaj mi se čini najboljim, odlično su se rasviravali, slagali vokale kao po komandi, držali atmosferu i doneli svima osmeh na lica. I taj Trifun ili Valentin treba da budu ponosni na ovakve izaslanike, to kažem ja, us­toličeni precednik Đavolskog fan kluba, jeste.
Photo by Anamarija Vartabedijan