TWO COW GARAGE, ŠMAJSER
DNK SKC
Beograd, 12.02.2007.
Nešto sam se dvoumio da li da odem na ovaj koncert. Vreme je bilo blago rečeno odvratno, mrzelo me je da izlazim iz kuće, nije me nešto ni dojmio album Dve krave iz Garaže, malo mi je to njanjavo... ali reših da ne ispalim za dogovor, mislim to ne bi bilo humanitarno, prema dvema osobama a i ispao bih... Na ulazu u SKC, sretoh Miloša iz Šmajsera, te tek tada bejah obavešten (ipak obavešten za razliku od nekih) da i oni sviraju te večeri.
Doduše i oni su bili obavešteni tek tog popodneva da treba da "praše".
E, pa lepo, ako mi se Dvokrave ne svide, makar ću odslušati bend koji volim.
Čak i početak samog dešavanja nije mnogo kasnio, svega nekih dvadesetak minuta, dovoljno da se snabdem tekućinom pre nastupa Šmajsera i da uživam u pesmi kojom su otvorili nastup, instrumentalom "Hmelj", jeste da. Čudo je taj "Hmelj", u oba slučaja, uvek daje dobru osnovu, tzv. polazišnu tačku za ono što sledi, što se obično svodi na dobar protok. Kod Šmajsera je sve teklo glatko, iako je bilo momenata kada je delovalo da nisu baš sigurni, ali kvalitetom svojih pesama su to vrlo lako prevazilazili. Momci iz Two Cow Garage behu ispred bine i pomno slušaše Šmajser. Klimanjem glava, očigledno su odobravali zvuk sa bine, doduše taj zvuk se u nekim momentima, pogotovo na gitarskim deonicama, malo i raspadao, ali energija koju je bend davao je bila više nego opčinjavajuća. Višeglasje sasvim sigurno radi svoj posao i donosi "jačini" i upečatljivosti pesme, a Vicko & ekipa, znaju kako to da sprovedu u delo, tako i treba bre, svako neka pripevava i eto radosti & veselja, čak i uz garažni r'n'r. Odsvirali su dobar deo materijala sa debi albuma "Kurš­um", čak i dve nove (radi se!), od kojih mi je jedna sa refrenom u kojim se pominje "zajedno", baš upala u ušesa. Za sam kraj ostavili su već u njihovom slučaju "tradicio­nalnu" obradu "I Wanna Be Your Dog" (Stooges), pri čijem izvođenju im se priključiše i dvojica članova Two Cow Garage. Lepo r'n'r bratimljenje. Behu to dobri rafali.
I ako su Šmajser imali pristojan (ne i dob­ar) zvuk, jačina istoga pri prvim tonovima po meni najbolje Two Cow Garage pesme "Come Back To Shelby's" je podignuta za jedno 200%. E, sad, jbg... nikada mi neće biti jasno, zašto bendovi snimaju "njanja­ve" albume, a onda te iste pesme praše kao pomahnitali, šta, svi su podvojene lič­nosti... Ne znam, sumnjam da ću ikada i shvatiti, ali to što je ovaj trio iz Kolumbusa, Ohajo odvaljivao sa bine bilo je zaista fas­cinantno i glasno.
Podsetilo me je na jednu repliku iz Taličnog Toma, kada ovome što puca brže od svoje senke kantri muzičar Kerli kaže da ne brine ništa jer oni sviraju loše i glasno ma šta da se događa. Two Cow Garage ne sviraju loše, uostalom to ni ne mogu, ja se do sada nisam sureo ni sa jednim američkim bendom koji je sposoban za tako nešto. Oni su nagruvani i iako nisu nešto instrumentalistički posebno, oni imaju itekako vidljivu kilo­metražu i znaju kako da vode koncert. U pesmama, koje variraju od Mellencamp, Spri­ngsteen ili nekih drugih osnova (ja sam ove pronašao, neko drugi valjda neke druge) i tog čuvenog "tripoznog" glasa (koji opet samo članovi USA bendova imaju), oni uspe­vaju da ubace i veliku količinu rafala koji im daje taj neodoljivi garažni prizvuk. Jednim "hvala", kao i pesmama u kojima dominiraju "ša la la", "na na na", "pa pa pa" pri refre­nima uspeše da čak i tradicionalno neugodnu BG publiku podignu na noge i da izma­me dosta aplauza, od kojih je ipak najviše išlo na adresu pevača. Iskreno, moji aplauzi behu upućeni Cody-u, bubnjaru koji ne štedi svoj instrument, a udara u njega baš onako kako ja volim rukom s' neba pa na jadnu nebranjenu kožu. Tačan i glasan.
Basista, krhke građe je u pojedinim pes­mama preuzeo glavnu vokalnu ulogu i od­radio je na iznenađujuć način. Dubokim glasom, koji se zaista ne slaže sa njegov­im likom, dok mu delo dobro ide. Sviraše i dva "sporača", još malo pa "akustična" koji su taman spuštali "loptu" kada treba.
Doživeše i dva bisa i beše im vidljiva rad­ost zbog toga. Kako i ne bi, to je bila pobe­da u gostima, koju su završili sa dve obra­de, prvom od onoga što je mlad i zove se Neil "Ohio", koju su svi u solidno ispunje­noj sali pevali, što je bend učinilo još radosnijim, te opletoše i drugu. Druga obrada, pojma neznam kako se pesma zove, ali znam da je bila od onog tipa što peva kroz nos i što ima prezime kao ime istraživača ili detektiva natrpirodnih pojava Dog. Na svu sreću, ova verzija (zato se i zove obrada, bre) je daleko energičnije zvučala od onoga što gos­podin Bob peva. Očigledno se momci lože na tu "ideologiju", bogu hvala ne i na način interpretacije.
Baš dobre krave bejaše, a pošto su trojka, zašto onda nisu Three Cow Garage?
Photo by Anamarija Vartabedijan