ROCK 'N' ROLL SOLDIERS
DNK SKC
Beograd, 31.01.2008.
Koliko mi je bilo čudno prošle nedelje na koncertina Bubblegum Screw-a, mislim, to što su isti morali da se završe do 22h, toliko sam želeo da mi se to opet ponovi, jer to znači da matori Vampir kao ja i dalje ima celu noć na raspolaganju. Tako je trebalo da bude i sa R'n'R Soldiers, koncert je po najavi trebao da počne u 21h, kad ono don't lay Devil.
Ispostavilo se da su Rokenrol vojnici im­ali neke probleme sa papirima na grani­cama po susednim nam državama, te su našu granicu prešli tek posle 22h.
Samim tim i da ih vozi neki od onih što se trkaju u onim bolidima u BG nisu mogli da dođu pre 23h.
Tačno tako. Stigoše oni u 23 i 15h, uz po­moć nekih dobrih ljudi (među koje i ja sp­adam), njihova binska oprema beše izne­šena iz kombija i postavljena na bini za nepunih petnaest minuta i sve to uz prisustvo već pristiglih Raje, Gaje i Vlaje od publike i to brojčano oko komada 30. To brojčano stanje se kasnije popelo na nekih 60-ak po­setilaca, ma kompletno URA, eto koliko ljudima znači da vide i čuju nešto novo. Isto­vremeno u klubu pored sviraše neki Rage Against The Machine tribute band i tu je bila gužva. Aman ljudi... a razlika u cijeni karte i nije bila neka.
Elem, Rock 'N' Roll Soldiers su ura­dili nešto što samo u najluđim snovi­ma svih domaćih muzičara može da liči na tonsku probu. Uštekavanje u pojačala što gruv znače i minimalno podešavanje balansa između instru­menata i vokala, trajalo je... pa čitavih pet minuta.
Za onoga ko zna i to je dovoljno. Is­postavilo se da je ova vojska bila do­bro obučena i za ove neprilikom iza­zvane gerilske uslove.
Iako im album "So Many Musicians To Kill" po meni zvuče isuviše uštirkano, lajv slika benda je kompletno drugačija. Predvođeni adrenalinom nabijenim pevačem i gitaris­tom nekog čudno ukrštenog Indijansko-japanskog porekla, R'N'R Soldiers su krenuli da delju, kao da im od ove svirke život zavisi. Prilično kratke i svrsishodno napravljene pesme, samo su dobile na eksplozivnosti. Koja je to količina energije bila.
Celokupan ritam baziran prevashodno na "indijaneru" i bub­njaru koji deluje kao mlađi brat Animala iz Muppeta, gitaristi su upotpunjavali reskim tonovima koji paraju jezgro "pop" pesa­ma, dok je basista i više nego korektno upumpavao svoje linije u ovu rock'n'roll bitku. Pevač je očigledno svo svoje životno is­kustvo ubacio u svoj glas i samo doprineo da neke od ionako prijemčljivih pesama poput "Gunz Out" i odlične "Behind Clo­sed Doors" zvuče još ubedljivije.
Negde pred kraj svirke koja je trajala oko 50-ak minuta ubaci­še i obradu od Jesus And Mary Chain "Head On", da bi, kao pr­etposlednju pesmu, odsvirali svoj najveći hit, mrdajuću "Funny Little Feeling".
Tih viđenih 50-ak minuta svirke beše dovoljno da se svi prisutni posetioci ubede u to kako nekada treba znati samo jednu stvar da bi se postao dobar rock'n'roll bend, a to su dve stvari: red, rad i disciplina. Ovi vojnici iz Oregona sve to imaju, svaka čas', medalja za zasluge ide u prave ruke.
Photo by Anamarija Vartabedijan