BUBBLEGUM SCREW, S.U.S.
Klub Žica
Beograd, 23.01.2008.
Stepenice koje vode ka "Žici" su zaista delo nekog zlobnog arhitekte, ne smem ni da pomislim šta se dešava sa ljudima koji silaze putem istih a u malo drugačijem su stanju od "nor­malnog". Elem, kada čovek završi svoj uspon, dođe do male prostorijice u koju po mom mišljenu maksimalno može da stane 50-tak ljudi i u onaj deo kod šanka još 20-tak. To bi se onda moglo nazvati full house, ovako ove srede pri kraju naj­dužeg (finansijski) meseca u godini na svirku glam-punkera iz Londona, Bubblegum Screw-a, došlo je oko 50-tak posetilaca, pravilno raspoređenih u dve prostorije. Dakle, gužva niks, a atmosfera prava kamerna sa malo tapšanja. Žica definitivno nije prostor za svirku, baš kao i dosta klubova/barova u gradu koji vole da se smatraju za "koncertne" prostore.
Prilično rano (jer koncert mora da se završi do 23h zbog stanara u okolnim zgradama), poče­še S.U.S. Kao i obično posada ovog broda je krenula da razvija jedra kompozicijom "Siste­matsko uništavanje sistema". Kratko brzo i energično.
Ovaj mornarsko/gusarski trio je možda nešto najživlje i najbolje što BG scena ovog profila ima danas. Svoj set su završili ranije nego što su planirali, zbog problema koje je Mary imala sa rukom, ali ni to nije umanjilo njihovu eks­plozivnost, koja uvek dolazi do izražaja.
Vrlo kratka pauza i Bubblegum Screw su bili na bini (podu, da se ne lažemo, bina ili ono parče što se tako zove je rezervisana za bubnjeve i pojačala). Bez ikakve "artističke filo­zofije", kojoj su mnogi skloni BS krenuše da praše svoj rock'n'roll.
Jasno, kratko i kompozicijski ukorenjeno na njihovim inspiracijama od kojih je najpri­metnija (ne zbog majice pevača) bila zaostavština New York Dollsa.
To, je upravo to rock'n'roll sa punk-pr­ljavštinom, možda meni najdraža kom­binacija koja je ovde vrlo dobro sprove­dena u delo. Dinamični frontmen (gic­ao se nešto između Johansona i Dže­gera) se zaista trudio da zabavi sve pri­sutne, što svojim igranjem, što "očnim naglašavanjem" rima koje izlaze kroz njegov nazalni vokal. BS su za svojih 40-ak, možda i više minuta, opleli aktu­elni EP "St. Vallentines Day Massac­re" (pozdrav od Motorheada), kao i tri obrade, od kojih je mene najviše dojmila razarajuća Sigue Sigue Sputnik verzija "Shot it up" (ili tako nekako, mrzi me da tražim ploču i gledam pravilni naziv iste). Pred kraj su i izveli njihov najveći hit, zaraznu "Rock'N' Roll Loser", pesmu koja ih je po sopstvenom priznanju i odvela na svetsku turneju, i na ovu stanicu u Beogradu, koji evidentno još uvek (a sumnjam i da će ikada biti) nije spreman za ovakav zvuk. Šteta, jer ovo je bilo nadasve sigurno, kompaktno usvirano, iskreno i dobro!
P.S. Otišao sam i u subotu (26.01.) da ih odgledam i odslušam u "Šipražju". Odsviraše isto oko 45 minuta i dodaše još dve obrade, meni obe vrlo drage "Sonic Reducer" od Dead Boys i "Cherry Bomb" od drage mi Joan Jett iz Runaways faze. Videlo se da oni to dobro sviraju, čulo se nije baš preterano moglo, jer je zvuk bio očajan, a tonac očigled­no orijentisan ka nekim drugim a ne gitarskim vrednostima. No, beše zabavno i ener­gično, a ona pesma od Sigue Sigue Sputnik se zove "Love Missle F-11", pa da.
Photo by Anamarija Vartabedijan