HELLOWEEN, GAMMA RAY
SKC
Beograd, 17.11.2007.
Bilo je to veće predviđeno za jednu od naših "odlučuju­ćih" utakmica, pošto smo prethodno sve šanse sami us­pešno prokockali.
Sneg je vejao ceo dan, a teren onog tima iz Humske, da je bilo malo vode na njemu mogao bi da se koristi kao klizalište, ili kao poligon za ispobavanje sanki za Deda mraza, pa da se i Rudolf raduje a nikako ne za "sudbo­nosni" meč.
I tako blejah ja u TV, čekajući rasplet događaja, a onda me prenu telefonski poziv i Borko mi reče: "ovi sviraju "Ride the Sky".
Šta, bre, ko bre svira, tek je devet!
Dogegavanje do SKC-a je bilo ekspresno, baš kao kada ste u stanju da ispijete kriglu piva na jedan, u danima letnje vreline.
Na žalost, i pored sve flešoidne brzine, to mi nije bilo dovoljno da zakačim nastup Gamma Ray-a.
Ah, opet je šank bio tu da mi pruži potporu, a re­prezentaciji ću se...
Jedan od članova Interfectora, za koga pouzdano znam da voli Gamma Ray, mi je rekao da su bili odlični i dosta prljavi u zvuku, što me je dosta za­čudilo s obzirom na njihovo poreklo, ali 'ajde, kada čovek tako reče, što da mu ne poverujem.
Borko, je opet rekao da su bili bolji u Debrecinu, pre neku godinu kada su svirali ispred Maidena.
Svejedno, očigledno su bili dobri, a onima što ne umeju da očiste teren na stadionu ću se...
E, jbg, i desilo mi se opet, Helloween po četvrti put, a nikada nisam išao njih da gledam/slušam. Tačno 20 go­dina posle mog prvog susreta sa nji­ma na Monsters of Rock festivalu u Nirnbergu, evo njih opet, doduše u izmenjenoj postavi, ali sa istim pristupom. Ona u kojoj se pominju "Streets Of Hello­ween" beše prva, razdragana masa je odmah počela da peva, dajući krila ovom ne­mačkom heavy metal produktu.
I krkaše oni, onako bez emocija, sa ne­što skrnavijim zvukom nego obično.
Sve lepo, precizno, podrputo nemilosr­dnom tutnjavom Dani Leoblea na nje­govim duplim bas bubnjevima i sve se lepo pretvorilo u jednu liniju koja se ni­je spuštala, osim (ne Ivica) u toku izvo­đenja meni vrlo drage "A Tale That Wa­sn't Right".
Ovo im je turneja na kojoj promovišu novi CD "Gambling With The Devil", a opet set lista im je bila sastavljena na tipičan "best of" način. To je očigledno bio pravi pogodak i Andi Deris je komotno mo­gao da se ponaša kao jedan naš vremešni pevač i da pusti publiku, njih oko 1.200 da peva. Weikath je sve to pomalo nezainteresovano posmatrao, pušivši cigaretu i opalju­jući svoje rifove na vreme, ali bez ikakvih emocija.
Bile su tu i one leteće pesme "Eagle Fly Free" i "If I Could Fly", kao i nezobilzna "Perfect Gentleman" u toku koje su izvršili predstavljanje članova, valjda je bila ta, sedeo sam u holu i slušao, čekao sam bis, pre koga je bila, čini mi se "Dr. Stein". Ma, publika je uživala, svi su pevali i glasno dozivali Helloween na bis, očigledno zaslužen.
E, to je bilo ono pravo, Kai Hansen (ipak alfa i omega paklenih bundeva­ra), je izašao da se sa nekadašnjim saborcima izbori za trijumf nemačkog heavy metala, tradicionalno popularnog u zemlji Srbiji. I on i dalje peva bolje ne­go Deris i i dalje svira bolje nego Weik­ath i ovaj, pa noviji gitaroš Sascha Ger­stner, i on i dalje ima veću karizmu od celog benda koji je malopre svirao sko­ro dva sata.
Uz još dvojicu članova Gamma Ray-a, zajedno su odsvirali "I Want Out" i "Future World" i otišli na daleki put po snežnim uli­cama u svom "Hellish Tour" autobusu, a mi i dalje nismo odigrali tu nesretnu utakmicu, no Nemačka se kvalifikovala za Evropsko prvenstvo. Precizni su i sve rade do posled­njeg zvižduka, baš kao i bendovi ove večeri.
Photo by Aleksandar Zec