DEEP PURPLE
Zetra
Sarajevo, 03.11.2007.
U organizaciji zagrebačke promoterske agencije Lupa promotions, Sarajevo je bilo domaćin jednom od najve­ćih svetskih rock grupa svih vremena Deep Purple.Bitno je napomenuti da je za koordinaciju ovog događaja bio zadužen legendarni sarajevski rock novinar (DJ, i šta sve još ne...) Želimir Altarac široko poznatiji pod nadimkom Čičak.
Već pri samom ulasku u dvoranu primetna je bila veoma dobra organizacija priredbe,od ljubaznog obezbeđenja, prijatnog osoblja do veoma dobro (za ovakve prilike) iskorištenog samog koncertnog prostora.Naime, pozornica je bila postavljena naspram najduže tribine,odnosno zauzimala dužinu sale,tako da je posmatranje za sve one koji su koncert odlučili da isprate sa tribina,ovo sigurno bio lep ugođaj.
Oko 20h, na binu je izašla domaća predgrupa (imena nikako da im se setim), sa repertoarom sačinjenim od autorskih kompozicija koje izuzetno potsećaju na ranije radove Majki i Partibrejkersa ali sa daleko slabijim vokalom, mada je i sam izgled članova sastava prilično neobećavajući.
Kako je protokolom ranije utvrđeno, tačno u 21h počinje nastup zvezda večeri. Koncert su započeli numerom "Pictures Of Home" isto kao i u Beogradu februara 2006. ali imajući u vidu da su Deep Purple još uvek na promotivnoj turneji albuma "Rapture Of The Deep", bilo je i za očekivati da će set lista biti slična beogradskoj, što se i dogodilo. U odnosu na beogradski koncert, sarajevska publika je imala priliku da uživa u vrlo kvalitetnom zvuku benda, koji je u beogradskoj hali Sama zaista nemoguće napraviti. Nakon par hitova, usledila je zaista moćno izvedena "Into The Fire". Gillanov glas je već duže vreme u silaznoj fazi mada se on još uvek u ulozi pevača prilično dobro snalazi, vešto skrivajući rubom vremena nanešene nedostatke. Ostatak postave je sasvim zadovoljavajući mada bi Steve Morse daleko više legao ovoj ekipi da malo manje koristi svoje (za ovakvu muziku) tehničke sposobnost. Paice-Glover su svakako pouzdana ritam sekija dok Don Airey vrlo dobro popunjava Jon Lordovo mesto. Kao što na koncertima ovog tipa biva,solo tačke su neizbežan deo programa.Gitarska tačka je osim sviračkog umeća bila prožeta raznim legendarnim rifovima Hendrixa, Zeppelina a boga mi i Sweet Child O Mine, što je ovakve (za mene) po nekad prilično isprazne deonice donekle osvežilo. Nakon "Knockin On Your Back Door" usledila je na svu sreću ne baš dugačka solo tačka Don Airya. Za razliku od Beograda, Ian Paice ovog puta nije imao svoju tačku, mada mi je ona beogradska ostala u pozitivnom sećanju. Izvedba velikog hita iz osamdesetih "Perfect Strangers" je bila jedan od boljih momenata nastupa, da bi nakon nje uz "Lazy", "Space Truckin", "Highway Star" i neizbežnu "Smoke On The Water", regularni deo nastupa bio priveden kraju.
Publika u prepunoj dvorani Zetra je uz salve oduševljenja dočekala bis, na kome su bile izvedene još "Hush" i "Black Night". Dobro raspoložena publika je svakako mogla biti zadovoljna, jer posle sat i 40 minuta prilično dobre svirke ko ne bi i bio.
Da li će Sarajevo posle ovako uspešnog koncerta postati regularno mesto na mapi velikih svetskih imena rock muzike ostaje da se vidi, ali po svemu sudeći tako bi trebalo da bude.
Text by Borko Ristić
Photo by Hidajet Delić