DIARY OF DREAMS
Akademija
Beograd, 10.11.2007.
Nakon veoma uspešnog koncerta Diorame koja je otvorila velika vrata bendovima koji su nas zaobilazili svih ovih godina, 14-og novembra u klubu Akademija ponovila se euforija dolaskom jednog od največih darkwave bendova, Diary of Dreams-a.
Imali smo tu čast da nakon izlaska novog albuma "Nekrolog 43" budemo među prvim svedocima na promotivnoj turneji.
Torben Wendt (višegodišnji klavijaturista i back-vokal u Diary-u) očigledno je jako bio zadovoljan prijemom Diorama-e, te je možda na ovaj način uzvratio.
Na žalost iako radi sa Diary-em, više ne ide sa njima na turneje, pa je na njegovo mesto došao novi klavijaturista (mladi momak na radost prisutnih ženskih fanova).
Posle neprospavane noći i druženja sa alkoholom od strane svih članova benda, kao što i dolikuje, osvanuo je i taj dugo očekivani dan koncerta. Već od 21h, vrata Akademije su bila otvorena.
U "punoj ratnoj" opremi sa full make-up-om i najboljim komadima odeće, ljudi su polako silazili u klub vidno uzbuđeni. Bilo je moguće sresti i neke ljude za koje sam mislila da su nestali sa lica zemlje, tako da je sve u globalu jako podsećalo na na one dobre stare gothic night-ove. Konačno, posle dosta ispijanja omiljenog nam sokića od hmelja, koncert je poceo oko 23 h. Adrian Hates,alfa i omega benda, bio je vidno raspoložen.
Skeptična ili ne, očekujući prosečno ozvučenje (što je i sasvim u skladu sa pomenutim klubom, op. DV), sa prvim tonovima pesme "Nekrolog 43" i odmah zatim "Psycho-logic" sa "Nigredo"-a, sve je bilo jasno. Zvučali su zaista odlično. Vokal Adrian Hates-a je bio i više nego ubedljiv a muzika je to samo upotpunjavala. Temperatura je svakim tonom rasla sve više, te su čak i zidovi počeli da se znoje.
Prvi redovi su naravno bili popunjeni devojčicama koje su vrištale i besomučno pokučavale da dotaknu Adriana.
Zaista su opravdali sva očekivanja sa svojim melanholičnim i nesumnjivo odličnim tekstovima, hipnotisučim tonovima i iznad svega kvalitetnom svirkom, ređali su se hitovi "She", "Kindrom", "Soul Stripper", "Traumtanzer", "Butterfly: Dance!", "Play God", "Giftraum"... Numere sa novog albuma koji je izašao 26-og oktobra su večini bile poznate tako da je publika nesumnjivo bila "spremna za čas". "Plague" koja je veoma energična, podigla je na noge i one najlenje, ali vrhunac je ipak bio uz "The Curse" gde su horski zapevali svi prisutni.
Završetak koncerta sa akustičnom verzijom "Amok"-a je bilo malo iznenađenje i potpuna kruna ovog događaja. Klavir i glas. Mislim da je pomenuta pesma razgalila dušu i onih najtvrđih. Dva sata je bukvalno proletelo... 15 pesama i dva bisa od po dve... Oni u suštini imaju toliko puno hitova da je bilo nemoguće sve odsvirati na jednom koncertu.
Posle veoma iskrene svirke sa prilično dobrim kontaktom sa publikom, usledio je polučasovni foto session i potpisivanje diskova u prostoriji kod velikog šanka.
Blicevi su sevali na sve strane, i iskreno ne videh slicnu scenu u skorije vreme (pa, da ne videh te na koncertima u DNK-u. Op. DV).
Možda su se konačno kriterijumi ko bi trebao da bude zvezda a ko ne, u Srbiji normalizovali, a možda je i to bila samo posledica. Ipak je u našem gradu to veče bio jedan Soulstripper :) Lično mislim da je 10-og novembra bio jedan jako bitan događaj i veoma mi je žao što je medijski tako malo propraćen. Preostaje samo da poverujemo Adrianovim recima: "We'll be back again, I promise!" i da ih dočekamo u još većem broju kao što takvom bendu i dolikuje.
Text by Lady Elizia
Photo by Anamarija Vartabedijan