FEEL FREE TO TIP
Gimnazija Sveti Sava
Beograd, 20.10.2007.
Verovatno najmlađi domaći akustičarski (tri gita­re, akustična bas-gitara, usna 'armonika) blues band Feel Free To Tip je posle jednogodišnjeg sviranja u kafeu "Santa Fe", smogao snage i vo­lje da održi prvi samostalni koncert, van prostora pomenutog kluba. Alternativna varijanta prostora za isti, je možda uticala na broj posetilaca, ali je istovremeno i dobar pokazatelj za bend, šta tre­ba dalje da radi. Kada sam ušao u salu za fi­zičko vaspitanje (jel'te to se tako zove?), setio sam se jedne svirke od pre circca 22-godine, (dakle mnogo više nego što neki članovi ovog benda imaju godina sada) kada sam u tom prostoru rovario nešto sa bendovima Kontejner A.D. i Burbon B., behu to partizanska vremena, a takav je bio i koncert Feel free To Tip, na vrlo vešto improvizovanoj bini.
Oko 70-ak posetilaca je probalo da ispuni prostor u koji može da stane makar 300 ljudi (a gde su cheerleadersice?), što je, da se ne lažemo delo­valo prilično razuđeno. Sa svega dvanaestak mi­nuta kašnjenja, što je vrlo dobra cifra za ovdašnje uslove, na bini se pojavila specijalna gošća Iva­na, koja je uz pratnju dvojice članova FFTT (Dule i Alex), otpevala, valjda koliko se sećam pet kom­pozicija, koje sve devojke, koje žele da pokažu ka­ko dobro pevaju pevaju. Pogađate: Allanis Morri­sette, Cranberies i neizbežna 4 Non Blondes pes­ma. Bilo je O.K., onako plažerski ugodno.
Kratka pauza za odlazak na preobuku u svalčionicu i FFTT su izašli na binu da opletu svoje viđenje blues i ne baš blues standarda u narednih, pa skoro dva sata.
A, da bi se dokazali dostojni imena koje nose, momci su bez ikakvog pardona, otvorili jedan kofer od akustare i postavili ga ispred bine, pa ko 'oće da "tipuje" neka slobodno ubaci nešto od finansijskog novca. Pametno!
Evidentan napredak u svirci, benda, kvarilo je odbijanje zvu­ka, od zidove ove odvratne sale (ne sećam se da mi je to smetalo pre skoro četvrt veka, ali vremena se menjaju).
Međutim, entuzijazam koji je dolazio sa bine, mogao je da bude nagrađen samo aplauzom, sa moje stra­ne jakim pri izvođenju pesme "Good Morning Blu­es" (ah, meni vrlo draga verzija od T.S.O.L.), repertoar je zahvaljujući večoj upotrebi usne 'armonike i nema­nja bubnjeva, vešto izbegao klasične za nas odoma­ćene blues tezga bend varijante.
Drago mi je kada neko istražuje nešto i ne oslanja se na već prežvakane standarde, mada je bilo i takvih momenata. Miloš Perić - Sick Mick (vokal i usnjak) vrlo brzo uči kako treba da peva, ali se naprezanje i danas oseća. Jedini problem celokupnog benda, je što oni sviraju akustičnu varijantu na klasični električni način i što međuigra evidentno dobrih gitarista Elmera i Duleta u toj konstalaciji ne dolazi do punog izražaja.
Dakle, aranžmani, moraju da se prilagode akustičnoj varijanti, definitivno. Krca, ko Krca, radi on pošteno na basu, nema tu opuštanja, treba bandu držati na okupu.
Za kraj Feel Free To Tip odsviraše s Alexom kao glavnim vokalom i Young-ovu "Rockin' In The Free World". Dovoljno da se vidi da pomeraju svoje muzičke granice i da bez problema, sasvim sigurno u adekvatnijim prostorima mogu da bluziraju slobodno.
Očekujem ih uskoro u Living Room-u, mislim da će tu biti opasni! Od sada sale za fizičko, samo za fizičko vaspitanje i nizašta drugo, mada kakva je ova, tu je s obzirom na stanje parketa lakše slomiti se nego li izvesti bilo kakvu ozbiljnu sportsku bravuru, muzičkih je date večeri bilo dovoljno. Samo napred, a ja sam ceo sledeći bogovetni dan pevao "Jesus Is Down On the Mainline...", e jbg...
Photo by Anamarija Vartabedijan