AGENT STEEL, VICIOUS RUMORS, AFTER ALL
DNK SKC
Beograd, 26.09.2007.
Da li je bilo u pitanju odvratno vreme u toku dana ili pak klasična nezainteresovanost publike za edukacijom ili nešto treće, tek u DNK-u se skupilo svega 150 ljudi.
Mislim, bre... nije humanitarno.
Ampak, sve to nema veze, važno je da su sva tri benda maksimalno pošteno odradila svoje setove. Dok su ljudi još ulazili u klub After All su počeli da prže pred svega tridesetak ljudi.
Za prvi susret sa ovim Belgijskim bendom bio sam više nego prijatno iznenađen.
Klasičan thrash metal sa pretrigerovanim bubnjem i opasnom bandom gitarista. Rif­čine su praštale na sve strane, zvuk je bio preglasan (zujalo je u ušima posle i to do­bro) a bend je očigledno oduševljen prije­mom (sve se više popunjavao prostor), za­ista pružao sve od sebe. After All ne mud­ruju suviše, sve pesme su na prvu loptu i sasvim sigurno su zbog toga i dobre. Pos­le svega zapamtih jednu koja se zove "So­rrow", ta je baš muskulaturna, uostalom kao i sam bend. Vrlo, vrlo dobro.
Kratku pauzu, iskoristih za obnavljanje sadržaja moje čaše, ah, kako je to lepo kada ima crnog napitka sa hlebečim kalorijama. Nisam ni sti­gao da ispijem bednih 0,3 pivca, a Vicious Ru­mors su već zaposeli binu. Taj bend je u ono doba (circca 25 godina ranije) bio nepravedno zapostavljen. Oni su bili jedni od prvih koji su svirali američku varijantu power metala, koja je i dan danas neuporedivo bolja od evropskih sm­ehotresnih zmajoubilačkih i šta sve još ne be­ndova. "Don't Wait For Me" je bila prva. Ma nema tu greške. Visok vokal (mislim slušno, jer da se ne lažemo James Rivera poseduje visinu Hobita) i razigravanje gitarista uz strašno sig­urnu i jaku ritam sekciju. Publika počinje da peva zajedno sa bendom. Prosto divno, znači da ipak ima ljudi koji se interesuju za istoriju. "On The Edge" i fenomenalna "Aba­ndoned" su nastavile zvučnu kanonadu, a Vicious Rumors su bili itekako raspoloženi za svirku. Negde na sred nastupa opleli su i legendardnu "Soldiers Of the Night", koja dan­as zvuči pomalo smešno zarad teksta iste, ali snagu ima i dalje, baš kao i vremeplov­sku vrednost. Čini mi se da su nekada heavy metal bendovi bili mnogo iskreniji, a ovi preživeli to i dokazuju. Ubedljiv i dobar jednosatni nastup su završili sa "Ghosts".
Došlo je vreme i za malo dužu pauzu, pri kojoj sam, nažalost, konstatovao da crnog piva više nema u friži­deru šanka. Stra'ota. No, preživelo se, baš kao i Agent Steel. Četvrt veka ranije, Čelični agent je predvodio dru­gi talas američkih thrash metal bendova. Bili su dobri i brzi. Danas su isto tako svirački dobri i brzi, ali ne više tako ubedljivi. Imali su najslabiji zvuk i najverniju publi­ku. Back to old school,da, pa dobro, retro je u modi. Na bini je sve funkcionisalo, svirka je bila korektna, ali taj način pevanja koji koristi Bruce Hall me je nervirao i u ono vreme, te mi danas ide na živce još više. Ma i Be­lladonnu nikada nisam svario. Mada je bilo lepo pod­setiti se nekih dragih pesama, koje su Agent Steel odsvirali. Nisam ostao do kraja nji­hovog nastupa, jer se moralo ići u KST na trinaestogodišnjicu večeri davno zakuvane pod nazivom Guitar Needle. Bogami svih šes' nas se skupilo da puštamo muziku, čini mi se da smo bili dobri, što je rekao i Geoff Thorpe iz Vicious Rumors, pri susretu za šankom (a gde drugde?) u bašći KST-a. Soldiers of the night, pa da!
Photo by David Vartabedijan