"ŠABAC+" Demo Fest
Pešačka zona
Šabac, 22.09.2007.
Sredinom devedesetih godina Šabac je bio jedan od gradova koji je izvršio decentralizaciju Srpske rock n roll scene.
Danas, zahvaljujući skupštini opštine Šabac, nova generacija rock'n'roll bendova je dobila priliku da proba da ponovi uspeh Goblina, Ništa ali logopeda i ostalih koji su u ono nezgodno vreme pokušavali da svojom muzikom i stavom urade nešto više i ostave traga na rock'n'roll mapi Srbije.

Bina kod pešačke zone u blizini neka­dašnjeg hotela Sloboda (valjda uskoro renoviranog), okupila je oko 500-600 posetilaca koji su hteli da podrže svoje drugove, koji predstavljaju novi talas Šabačkog rock'n'rolla.
Sedam takmičarskih bendova je imalo po tri pesme vremena da ubedi nepot­kupljivi žiri u svoj kvalitet. Neki uspe­še... neki normalno ne. Već oko pola sedam na bini zasviraše Ritam Fluida. Posle obilnog i dobrog ručka, trebalo mi je zaista nešto da se vratim u surovu realnost. Ritam fluida, odnosno njihov gitarista "Satriani" uspeše u tome. Čovek je tokom tri pes­me non-stop solirao i filovao pesme, van svakog rezona. Sve je ličilo na veliku podlogu za iskazivanje njegovog znanja sviranja... pa, dobro, to se radi na probama... ovde je tre­balo predstaviti svoje pesme... a to se jednostavno nije dalo čuti.
Ništa ni od ritma... a još manje od nekog opčinavajučeg fluida. Sledeći behu Infidel. Oči­gledno prate moderne tendencije na MTV-u i jedini su od svih koji su izgledali kao bend, ali na žalost nisu zvučali dobro, a i tu je gitarista koristio priliku da ispali po koji rafal iz­među pesama, pa čak i "Seek And Destroy" rif, ali...
Jessica (kamo sreće da je Alba), je prvi bend koji je ozbiljnije zazvučao, međutim, sve je to bilo na tragu vr­lo demodiranog hard-rocka, što ip­ak treba ostaviti bendovima iz te epohe, ili to uraditi modernije. Uba­civanje pasaža iz "Burn" u autorsku pesmu je delovalo lepo i znalački, no to nije bilo dovoljno da dobiju nešto više od pozitivnih komentara, na osnovu uvežbanosti. Psy Box, su prvi uspeli da u pozitivnom smi­slu pomere naše srednje mlade kosti. Iako, im se muzički izraz kreće od tzv. Alt. Rocka do punk-rock pržačine, Psy Box su delovali kao bend koji zna šta hoće, a njihov front­men je šarmantno i sasvim glasovno sigurno uspeo da ubaci i dozu živosti (živine?) u dotadašnji tok takmičenja. Beše dobra i obrada NoFX-a.
Critical Subliminal su prvi pokazali da pojedini članovi mogu da praše i u dva benda. Beše to opasan detah-metal. Vrlo dobar bend, na žalost isuviše ekstreman, ali s obzi­rom na količinu HM dešavanja u majci nam Srbiji, mislim da mogu da urade nešto. Re­gret su imali možda i najveću podršku prijatelja ili tzv. pomoć publike, ali osim tehnički dobrog heavy-power metala, nisu se baš proslavili umećem pravljenja pesama, mada je njihov svirački kvalitet neosporan. Opet ostadoše njih dvojica na bini, pridružiše se ostali članovi i tako nastade poslednji takmičarski bend Inspirium. Tu se pevač/gitaroš mnogo trudio da zvuči kao king James H. Suviše razvučeno i mnogo puta čuto. Ipak, be­hu vrlo ozbiljni u svojoj nameri da budu ozbiljni, što često (gotovo uvek) može da bude kontraproduktivno.
Nakon preslušanih takmičarskih ben­dova, nas petorica se povukosmo na većanje, uz kafu koja nam je itakako bi­la potrebna, jer se temperatura vazdu­ha, spuštala polako ali sigurno.
Za to vreme na bini su se smenjivali Ian Thorton Band (videh ga na televizo­ru skoro, on je valjda koliko se sećam profesor na Oksfordu i voli da svira). Ovde je nastupio sa ovdašnjim muzi­čarima. Pop, ništa posebno. I dok smo mi neumorno većali oko trećeg mesta, Dobro polje i Skepsa su završili svoje nastupe. Jednoglasno odlučismo da nagradu o okviru snimanja albuma i medijske promocije dobije bend Psy Box. Drugo mesto pripa­lo je Critical Subliminalu, a treće Regretu. Kada je zvanični konferansije objavio rezulta­te, nas niko nije gađao ili šta je već bedasto moguće, što opet znači da smo dobro iza­brali. Ima neke mudrosti u savetu mudraca.
U revijalnom delu, Midgard su prvi izašli na binu i započeli svoj heavy attack, ujed­no promovišući i pesme koje će se naći na njihovom novom, drugom po redu al­bumu.
Zvuče vrlo močno, mada pevač previše meko peva za podlogu koju momci pruža­ju. Odsvirali su i možda najbolju power pe­smu "Melancholy" od onih iz Zaleđene ze­mlje.
Što bi rekli, svi heavy metal elementi su bi­li na broju.
Da bi svi bili sretni i raspevani na kraju ovog lepog dana, pob­rinuli su se Starfuckers, opet dokazavši da pojedini bendovi imaju dva neumorna člana. Ovoga puta u pitanju je bio Ivan (bubnjar Midgarda), dokazavši da se kvalitetno može tutnjati i svih 90 minuta.
Furiozni set obrada, doživeo je kulminaciju kada se na bini pojavio član Džukela/Goblina i žirija Leo Fon Punkerstein, pri izvođenju jedne od najboljih Srpskih pesama "Amerika".
Dva drugara po gitarama su nasta­vili svoj šou u "Anja, volime te", da bi nakon dobijenih ovacija Punkerste­in napustio binu.
Tada se trojka: Alen, Mlađa i Ivan raspomamila još više i još nekoliko Goblinskih pesama je usledilo: "Daleki Put", "Ona" i za sam kraj neizbežna "eLeSDi se vraća kući".
Dobra atmosfera, puno pevanja i osmeh na licima preostalih posetilaca je bio pokazatelj da je prvi "Šabac+" fest položio svoj test. Ostaje samo da Psy Box snimi svoj debi album i...

Photo by David Vartabedijan