CONCRETE WORMS, ŠMAJSER
Living Room SKC
Beograd, 14.09.2007.
Trinaest godina, što vrlo lako može da predstavlja i jedan vrlo baksuzni broj, je trebalo bendu Concrete Worms, da dođe do svog prvog samostalnog koncerta u Beogradu.
Za tih trinaest godina, bend je uspešno istrajao u svojoj nameri da ne poklekne i ne podlegne "opštim" uslovima preživljavanja kojima su mnogi skloni.
Ovaj petak (gle čuda, ne trinaesti), će biti značajan i zbog prvog nastupa gru­pe Šmajser. Sve u svemu, ovaj petak četrnaesti beše vrlo dob­ar dan za ovdašnji rock'n'roll.
I bez neke preterane reklame (koja često može da bude i kon­traproduktivna), 150 posetilaca je ispunilo Living Room SKC-a, iščekujući da vidi i čuje, šta se prži u ove godine aktivnoj srps­koj garažnoj (a što ne i budućoj mejnstrim) rock kuhinji. Mnogo napitka od hmelja i drugih sastojaka bilo je istočeno sa šanka do trenutka kada Šmajser nisu izveli svoj uvodni instrumental "Hmelj". Nema tu nikakvog pardona, rock'n'roll u svom izvorn­om obliku, odpanjen koliko ozvučenje može da podnese, a da ne dovede po pojave "čika u plavom" sve zajedno sa nalogom za prekid koncerta, zbog uznemiravajuće po okolne stanare buke. Šmajser, imaju tu sposobnost, baš kao i nji­hovi saborci, da u okviru trija, zvuče mnogo uzbudljivije i opasnije, nego ko zna koji kon­glomerati bendova, koji misle da znaju i da je opasan izgled vrlo bitan preduslov za "pravi" zvuk.
Elem, ceo repertoar sa debi albuma "Kuršum", beše odsviran, a dosta ljudi (prijatelji valjda), su pevali sa bendom, koji je svoj debi završio sa "Crnim flo­masterom" i posvetom čoveku bez ko­ga sve ovo ne bi bilo tako dobro.
Ah, da, ime tog čoveka je Iggy Pop, a posveta je bila ozvučena u pesmi "I Wanna Be Your Dog".
Vicko, Miloš i Vlada su živi i aktivni do­kaz da pesme mogu da se prave bez ikakve "od opštih mesta" satkane pate­tike, već da je sam život sasvim dovoljan za inspiraciju. A život u njihovom slučaju zvuči opasno!
Concrete Worms, nisu mnogo čekali da se popnu na "binu" Living Room-a. Energija ko­ja je ostala od nastupa Šmajsera je još uv­ek lebdela u vazduhu, tako da je drugi udar uspešno mogao da počne. "Freaking", koli­ko me pamćenje služi, beše uvodna. "How do you like my r'n'r?". Pa, mnogo, bre! Kako Ilija tutnji sa svojim bubnjevima, Dragana (bas) i Dragan (gitara, vokal), mogu mirne duše i uzavrelih instrumenata da isporučuju sve prave rifove, koji na sasvim najednosta­vniji, primarni način pokreću ljude.
Direktno u glavu, pa preko kičmene moždine do nogu, koje ne mo­gu da stoje mirno. Solaže su krajnje efektno svedene na minimum i vizuelno impresivno izvedene (rade li to tako i Hellacopters?), i sve zajedno podseća na predstavu koju bi, verujem, mnogi i na drugim kontinentima rado videli. Za svojih sat vremena nastupa koji je proleteo brzinom munje, Concrete Worms su odsvirali i ob­rade The Humpersa, Johnny Cash-a, New Bomb Turks-a, Ramo­nes-a (Here Today Gone Tomorrow) i nezibežnu "Emergency" u verziji koja je brža i od vlasnika iste (Motorhed/Girlschool).
Pred kraj, valjda tu beše "refuse To Lose", publika, je uveliko za­posela "binu" i pevala zajedno sa ovim ubitačnim triom.
Lepo za videti.
Ni sekunda praznog hoda nije bilo i tako je to kada bend ne želi da izgubi.
Sa ovim nastupom, Concrete Worms, ne da nisu izgubili, već su sasvim sigurno dobili i neke nove poklonike za muziku koja se može opisati samo kao visokoktanski rock'n'roll.
Photo by Anamarija Vartabedijan