GARY MOORE, TIME
Jelen Pivo Live
Kalemegdan - Donji grad,
Beograd, 07.09.2007.
Eto nama i drugog Jelen pivo Live festivala.
Prošlogodišnji beše održan u SKC-u i bio je podređen do­maćim bendovima.
Veći prostor, ove godine je rezultirao i dovođenjem bendova iz regiona (doduše mnoge od njih smo već imali ihaha puta prilike da vidimo) i iz inostranstva.
U prvu, regionalnu grupu spadaju: Time, 'ladno pivce, Darko Rundek i njegov kargo, Let 3 i Laibach (mada oni mogu i u drugu grupu), inostranci su bili Gary Moore (konačno stig'o), Happy Mondays i Ian Brown.
Sam prostor (isti prostor na kome se održa­va i Beer Fest), beše odlično namešten.
Tako je to valjda kada finansijski novci za or­ganizaciju nisu problem. Koliko me pamće­nje služi (a imam ga i to podosta), do sada novinari + prateća ekipa nikada nisu imali ovoliko prostora za rad (doduše da je foto-pit bio makar jedno tri metra bliže bini, bilo bi mnogo bolje). Publike, makar prvog dana kada sam bio na festivalu beše podosta (oko sedam-osam hiljada) i prostor se kon­stantno punio (punim, punim puniću... ).
Na žalos' to konstantno punjenje se odrazilo na broj gledalaca kada su svirali demo bendovi. Situacija nije bila ništa bolja ni kada je na bini bio Marčelo sa svojim Šok orke­strom. Koliko ja ne volim taj hip-hop-cup ili kako se već zove muzički iskaz, moram priz­nati da gorepomenuti, sve zajedno sa bendom zvuči odlično.
Jedino, u toku njegovog nastupa, što mi je smetalo, i šta smatram prilično nekolegijal­nim, pa čak i neumesnim je konstantno pro­zivanje Cukić Dejana, ali možda Marčelo ima neke razloge i to privatne za to...
Jedan od dva razloga mog odlaska na živu Jelenkovu feštu je bio nastup grupe Time (koji je kao što se i očekuje na festivalima, bio po­meren za sat kasnije). Dado Topić i njegova opasna ekipa, ovoga puta behu pojačani Sa­šom Loknerom (klavijature) i triom patećih pe­vač'ca.
"Istina mašina" beše na početku. Dado ili Adolf, kako vam drago, tri dana pre nastupa ušetao je u 59-u godinu. Njemu se to, na bini, nikako ne vidi, a ni ne oseća se u muzici koju Time isporučuju. Tačno je da pojedini stihovi, deluje isuviše anahrono današnjem vremenu, ali sama muzika koju su Time stvarali i koju danas sviraju, uspešno odoleva pečatu vremena. Sigurnost i znanje treba da budu uvek na (s)ceni, a Vreme to ima, kako u rukama, tako i u kilometraži. U jednom delu nastupa, pridružio im se sve zajedno sa akustičnom gitarom i Krle (gen.5), da bi odbaladisali malo. No, najveće pomeranje ljudi beše pri izvođenju (kolo,kolo), pesme "Makedonija", koja ima onaj ritam, što je ovde oči­gledno genski urođen, određenoj populaciji. Ipak, za kraj se sve stabilizovalo izvođe­njem pesme "Ceo život čekam priliku da pevam u Beogradu rock'n'roll", u jeee.
Ma, bilo je prilika i nadam se da će ih još biti, jer ovakav bend uvek vredi slušati. E, sada svi mogu da me optuže za staromodnost... ali tako je, kvalitet i lični ukus mi je oduvek bio ispred priznavanja "in", a sutra već zaboravljenih stvari.
Dimljene kobasice u međuvremenu be­hu nestale, a Borko prešao na pivo (to sam prvi put u životu video). Ljudi su još uvek nadolazili, po prilično hladnom vr­emenu i prostor se dobrano popunio, taman pre izlaska Gary Moore-a na Je­lenkovu pozornicu.
Eto (a Samjuel, opet ne igra), treća sre­ća. Za početak iste "Pretty Woman" (ma kakva Džulija), ona prava i dovoljno raz­dragana da pokrene masu, koja je već cupkala ali od 'ladnoće. Gary je počeo da rock-a, i u tom tempu je nastavio uz "Hard Times". Nekada davno (a i danas isto mi­slim), tvrdio sam da gospodin 55-ogodišnji Moore, ima jedan od najboljih tonova gitare. Drago mi je da me nije razuverio, uprkos ne baš dobrom ozvučenju. Na žalos' i s obzi­rom da je Gary danas prevashodno blues izvođač, usledio je jedan od onih "klucavih" i sporih blueseva u vidu pesme "Trouble At Home", i takav tretman: brzo-sporo-malo br­že-sporo-brzo se nastavio i u narednih sat i po vremena, koliko je on proveo na bini. Ono, što je moglo da razgali pristalice Gary-a, koji je opasno gario svoju gitaru bile su sigurno B.B. Kingova "Since I Meet You Babe" i predivna blues-pa original verzija pesme "Don't Believe A Word", koju je ovaj dobri gari, potpisao nekada sa tragično preminulim Lynott-om. Ej, bre, Thin Lizzy standard, a još je za bubnjevima sedeo Brian Downey (Thin Lizzy starosedelac)!
I taman kada su svi očekivali da će da opiči još nešto iz Lizzy repertoara, dobri gari Gary je krenuo da svira onu koja mu je prodala ploču 1990. god­ine (mislim na ploču koju su te godine skoro svi u bivšoj SFRJ, pazarili) "Still Got The Blues".
Neki su igrali, neki su slušali kako gitara tiho jeca svoj blues, neki su bili srećni (a i ja među njima), što samo slušaju ovog velikana šest(6)ožičanog instrumenta. Opasan je Moore, samim tim nije bi­lo ni čudo što je publika htela "more", te se čovek (očigledno vrlo vrlo zadovoljan tip), vratio na binu i na bis odsvirao "Blues Is Allright", možda ta reče­nica (makar meni), nikada nije tačnije zvučala nego te večeri. Tom pesmom je završeno bilo 90 minuta majstorstva i prisustva legendi na bini, a mi smo se već šmrcavi (od lad­noće), spremali da napustimo prostor podno Kalemegdanskih zidina.
'Ladno pivo je zaista bilo teško za konzumi­rati, pogotovo ako držite ladnu limenku u ru­kama na 'ladnoj temperaturi, a ja "zabranje­no pušenje" nikada nisam voleo.
Ponedeljak mi nikada nije bio srećan i beri­ćetan dan. Treba se otrezniti od prethodnog vikenda, a onda sve opet ustaljeno i skoro isto. Oduvek me je više privlačila pesma sa­dašnjeg sera Geldofa i njegovih Boomtown Rats-a "I Don't like Mondays", te sam se bez ikakvog ustručavanja uputio ka kući.
Ah, da, sledećeg dana je bilo vreme i za dru­gi dan živog Jelenka, ali ko za inat padala je kiša, većim delom sumornoga dana (a da nije bio ponedeljak), Srbija je igrala protiv Finske, satnica je opet bila pomerena. Dole je valjda bilo blata te sam se odlučio za mazohizam u vidu Klementeove igračke trupe. Sestra mi beše otišla da gleda Let 3 (kaže da su bili standardno dobri), koji su opet svi­rali u neko čudno vreme, mnogo pre najavljenog...
Suma sumarum:
Logistika na festivalu: 5;
Satnica: jbg,
Ko spoji bendove ovako: 2+;
Poseta: na žalos' zbog svih malopre pomenutih uslova: 3.
Ako festival bude tradicionalan i potraži svoj tajming negde pri početku juna meseca... biće ovo dobro dešavanje...
Photo by Anamarija Vartabedijan