STRING FESTIVAL #3 - II • ROCK MOMENTI
Stadion malih sportova
Subotica, 25.08.2007.
Rockin' Passport!

Prvo veče beše dobro. Milo mi je & drago zbog toga. Za drugo veče, kada smo morali biti na visini zadatka (neki i za dva, Tusta je morao i da canta, a Zec da fotka), trebalo je obaviti ozbiljne pripreme. Doručak je bio prvi deo priprema. Druga kafa, koja sledi posle one za doručkom (koja je po difoltu odvratna i liči na obojenu vodu posle pranja čarapa) je drugi deo priprema.
Udisanje svežeg vazduha na Palićkom jezeru je korisno i nadsve važno za treći deo pri­prema, koji se odvija u restoranu. E, tu smo omanuli, taj deo priprema je bio preobilan. Mada, sada kada nešto razmislim, da li se naš fudbaleri isto tako pripremaju, pa posle ne mogu da mrdnu po terenu? Ima nečeg sumnjivog u tome... hmm.
No, hrabra sudačka trojka je uspela da se mrdne i krajnjim naporima dođe do Stadiona malih sportova. Ah, da, za celu manifestaciju je vrlo važno pomenuti da je tajming bio strik­tno poštovan. Još jedan od pluseva za organizatore, pošto to i nije čest slučaj na koncertima, pogotovo kada se oko 50-ak muzičara mota oko bine.
Pop-Ups, su potvrdili svoj pop kvalitet. Možda je i krajnje vre­me da se pojavi novi OPO, bez unjkavosti. JKMAMKK odrapi­še svoj set, ubedljivo, baš kao i prvog dana i odoše na drugu svirku u Odžake.
Samo da nastave sa tom energijom i biće dobro. Dobiše na­gradu TV Metropolisa, dakle gledaćete ih na malim ekrani­ma). dreDDup, opasni kao i prvog dana. Šteta što naša država nam draga i dalje kuburi sa tim raznim Šengenima. Da tog nema i da bendovi imaju upornost mnogi od njih bi držali koncerte po Srbiji u okviru svojih svetskih turneja.
I tako tri benda iz prethodnog takmičarskog dana, dadoše nam do znanja da nismo pogrešili u izboru. Došlo je vreme i za me­đunarodni takmičarski deo String festivala. Punkreas (Nikšić) su otvorili nadmetanje. Street-punk iz Nikšić. Osim street slen­ga i želje za punkom, ništa od njih. Neki put je potrebno i ve­žbati, da bi se sviralo uživo.
Avatar (Budimpešta), klasičan hard-rock bend. Izuzetno uvež­ban, ali na žalost daleko muzički u osamdesetim godinama.
Instrumentalno gledano, možda i najbolji bend na festivalu... (gitraista dobio gitaru kao nagradu) ali dokle će svi da budu kopije kopija a i mađarski slabo razumem.
Međutim pošto nam Istočne komšije imaju izuzetno razvijenu hard-rock scenu, ne sumnjam da tamo Avatar ima uspeha. I još jedna stvar me zabri­njava sa svim domaćim i bližim bendovima ovog profila, kako to da svima njima (oko 80%) imena počinju na A? A? Da li neko zna?
Phobia (Bosanski brod), je bend koji zvuči kao ukrštena Sep­ultura (Max period), Motorhead i Ritam Nereda, a pevaju la­po/lapo (što engleski, što maternji). Ubedljivi behu i pobedi­še na kraju. Sake (Pula), ne nije bilo nikakvih mito-a i sličnih stvari. Sake piče rock, sa ženskom koja peva i to dobro. Opa­sno zvuče i prevazilaze takmičarske okvire. Drago mi je što sam ih video uživo.
Za sam kraj takmičraskog međunarodnog dela nastupili su Icarus Down (Trbovlje). Lično smatram da slovenački bend­ovi novije generacije, imaju veliki problem. Svi sviraju sjajno (ne, to nije taj pomenuti problem), ali ne umeju da napišu pesmu i svi mi deluju vrlo kvalitetno hladno.
E, takvi su mi bili i ovi kojima Dedal nije dobro zalepio krila.
I dok se žiri povukao na većanje, Kud idijoti su stigli na festival, sve zajedno sa Šefom Saletom (call me passport) Verudom i vrlo raspoloženom ritam sekcijom Bucolini-Dejo.
No, trebalo je da sačekaju svoja dva sata binskog zadovoljstva uz Starfuckers koji su već zaposeli binu. Za one koji ne znaju šta su i ko su Starfuckers, mogu reći samo da taj trio predvodi Alen (ex-Goblini, sada vokal i gitara) i da im je ime u skladu sa onim što rade obradama koje sviraju.
Starfuckers su zatutnjali sa "Nowhere". Therapy?, to nisu od­svirali sa toliko muda, verujte mi. Doduše tome, kod Starfuck­ersa obilato doprinosi i bubnjar, koji bez ikakve milosti brsti po duploj bas pedali, što odlično dolazi do izražaja u obradama i ponavljam obradama, a ne jebenim cover-ima, znanih nam hiteva sa našeg govornog područja, kao što su "Kenozoik", "Mačka" i "Zajedno".
Opičili su oni i "Stories" i "Rocky" ( a da nisu išli u Žitište) i "Digging The Grave", tek to­liko da bi se atmosfera u publici usijala.
A, onda je usledila pesma najboljeg subotičkog benda Džu­kele u Starfuckers verziji: "Amerika". Šteta što Bane nije izašao da to otpeva. No, nedostatak Baneta u pomenutoj pesmi je na­domestial publika. Predah je mogao da počne na kratko uz uv­odne taktove "Anja, volim te", kada se SF-ima na bini pridružio Leo (ex-Džukele, Goblini), želeći da se podseti vremena od pre desetak godina, kada su on i Alen, nesumnjivo bili najbolji gi­tarski par diljem naše uže i šire domovine.
Na žalost, njegov skok sa gitarom pri početku "prženja" se ka­snije pokazao kao koban (noga u gipsu), ali po njegovim reči­ma, vredelo je. Leo je odpunkerisao Anju, odsvirao i otpevao i otišao sa bine, dok su Starfuckers nastavili sa punjenjem pub­like, svirajući pesme Goblina, koje je nekada Alen stvarao (kao deo trilinga). Zadivlju­juće je bilo videti klince koji pevaju "Ona", "Daleki put", "eLeSDi se vraća kući" i druge, iako u doba nastajanja tih pesama nisu ni znali da Goblini postoje. Ponosan sam što su te pesme OSTALE, mogu misliti kako je tek Alenu. 55minuta je bilo dovoljno da SF uspostave nivo atmosfere, koji je čekao da eksplodira sa izlaskom starih pizdi na binu.
Kud Idijoti počeše sa "Oče naš" (to je ona nova, a album će valj­da u skorije vreme, tamo dogodine...). Sudac je bez obzira na sve svoje obavljene zadatke, neumorno trčao binom i pevao bez ikakvog problema. Enerdžija je to. Takav je bio i bend. Sasvim jednostavno, Kud Idijoti ne mogu da omanu. Njihova karijera tra­je preko četvrt veka, za to vreme su zaista napisali toliko pesama koje su zaslužile status hita, da je nemoguće napraviti set listu koja bi sve te pesme obuhvatila. Publika je bila zadovoljna, a do­bili su i dugačak bis, jer starim pizdama to nije teško... String festival se završio sa "Za tebe", ostavljajući tako jasnu poruku publici... da čak ni pasoši ne mogu pobediti univerzalnu poruku muzike i slobode (a? ovo je baš do j..a sročeno).
Joke on the side, ili šalu na stranu String Festival ima budućnost, kao i skoro svi bendo­vi koji su se pojavili u takmičarskom delu... kao što napisah vera je prisutna.
Photo by Anamarija Vartabedijan