NERO BURNS, ŠTUKA, S.U.S.
DNK SKC
Beograd, 18.08.2007.
Tog dana je na paradi piva, znanoj kao Beer Fest, program bio očajan. U stvari bio je podređen "world music sceni", ako se u takvu mogu ubrojati Celti, Del Arno Bend i tropikalistički SoSabi.
To je malo isuviše za moje cenjene uši.
Izbor za to veče je pao na trashabilly bend iz Londona, koji se kliče Nero Burns. Zaista bio sam prijatno izne­nađen što je u DNK-u bilo preko 100 posetilaca, što je za nemnogo znan bend i više nego O.K., pogotovo kada se ima u vidu i prethodno po­menuta manifestacija.
Za početak S.U.S, standardno dobri, ako izuzmemo tonca koji je očigledno gluv i ne ume da namesti mikrofone. Ovako basis­tkinja se sve vreme jadna drala u svoj mi­krofon a ništa nije izlazilo napolje. Ista si­tuacija se ponovila i kada je na binu izlet­eo i maskirani harmonikaš, čiji je instrum­ent, osim ako ne umete da osetite tonove gledajući prste kako se pokreću, bio neč­ujan. Ako sve to izuzmemo, S.U.S. su opet odradili dobar nastup. Silovito i energično. Pohvale idu na uvođenje novina u nastup.
Sledeći na sceni behu Štuke. I oni su jadni imali tehničkih pr­oblema prilikom izvođenja prve pesme, te su je opet odsvirali na kraju nastupa.
Sada su mi bili zanimljiviji nego ispred molestovanih Bambija na Akademiji. Psihodelično i vrlo garažno. Fali im samo vizu­elni identitet.
Kratka pauza i trio iz Londona je izašao na binu. Početna pesma beše "Black Lava". Odmah je bilo jasno, šta će se dešavati u narednih sat vremena. Cram­ps-oidni rockabilly podržan prljavim gita­rama i jakom ritam sekcijom.
I oni imaju basistkinju, ali ni izbliza toliko atraktivnu, kao naše dve dame koje sviraju taj instrument. Ova je samo imala zanimljive či­zme i svirala sasvim prosečno.
Uostalom Nero Burns jeste i sasvim prose­čan, ali korektan be­nd, koji vas ničim ne može opčiniti, ali ni razočarati.
Sve je tu bilo na mestu, i oni su se bog zna kako zahvaljivali publici, koja je cupkala sve vreme, a odvažniji su izvodili i komplikova­nije rock'n'roll pokrete, ali meni je tu nešto falilo i to debelo.
Anyway, bolje i korektan bend nego ona po­menuta trojka sa početka teksta.
Ma, sve to nema veze, važno je uvek videti nešto novo, a meni Nero Burns to jesu bili.
Photo by Anamarija Vartabedijan